Monografija Vilova predstavljena đacima

 u kom je i živeo do svoje pete godine. Istorijsku građu i fotografije objavljene u knjizi prikupljao je godinama, dolazeći do zanimljivih podataka vezanih za svoje rodno selo.

- Božji dar je i privilegija živeti u ovim krajevima i istovremeno obaveza da spasemo od zaborava sve što se može, a i da podelimo svoja znanja sa drugima – rekao je Ćurčić i podsetio decu na njihove slavne pretke. Vilovčani su od osnivanja sela, pa do razvojačenja gotovo 170 godina bili vojnici, graničari, u prostoru omeđenom dvema moćnim imperijama.



U burnim vremenima Velike bune kod Vilova su vođene velike bitke, posebno odsudna bila je bitka na Uskrs 1849. godine, kada je srpska narodna vojska kojom je je komadovao major Jovan Stefanović izvojevala veliku sudbonosnu pobedu. Za uspešno komandovanje Stefanović je dobio austrijski plemićki naziv vitez od Vilova – Vilovski i Leopoldov orden.



Vilovo je u istoriji zabeleženo i kao mesto u kojem su fašisti, kao i u drugim mestima Šajkaške sproveli svirepi pogrom na nedužnim stanovništvom, januara 1942. godine. Taj pogrom ostavio je trajne, duboke ožiljke na žiteljima malog sela.



-Deca se se mogu ponositi činjenicom da je u maloj vilovačkoj crkvi, posvećenoj srpskom kralju i svecu Stefanu Dečanskom, ugrađen jedan od najlepših i umetnički najvrednijih ikonostasa, na kojem je radio veliki srpski barokni slikar i ikonopisac iz 18. veka Stefan Tenecki - kaže Ćurčić i dodaje da je na đake poseban utisak ostavila pričao o čuvenoj svadbi u Vilovu, na početku dvadesetog veka u kojoj su pored ostalih gostiju, zvanice bili i čuveni naučnici svetskog glasa, bračni par Albert i Mileva Ajnštajn.



Dečake je veoma zainteresovala priča o fudbalskom klubu „Obilić“ koji je u ovom selu osnovan još davne 1931. godine, a pod tim imenom postoji i danas. Ćurčić je poklonio deset primeraka knjige biblioteci škole i najboljim đacima.

Ž. M.