Mokrinčani spremaju svoje pulene za borbe gusana

Već je počelo da leti perje u varošici i zimus, u kvalifikacijama, gde guskovi kljunove ukrštaju u konkurenciji seniora, dvogodaca i ligi mladih. Sad se najviše drže iz ljubavi, a bela jata nekad su bila su brojna, pa imala i čuvare, koji su ih isterivali od proleća, kad se izlegu, pa do jeseni.

– Bilo je i jata s do 2.000 gusaka, a u Mokrinčana oko 20.000 – objašnjava predsednik Udruženja uzgajivača gusaka „Belo pero” Živica Terzić. – Zimi su se ih puštala na sokake, a omiljena mesta bili su arterski bunari na rogljevima, ćoškovima ulica, gde su guskovi znali da se potuku, pa se znalo koji je gde najjači.

Pamte se i vremena od pre jednog veka kad je dr Bogdan Seđakov postao mesni lekar, pa fijakerom od kuće do kuće obilazio pacijente. Kao čovek iz naroda, voleo je da ima jakog guska, često ga nosio sa sobom i puštao u dvorišta da se tuče s domaćinovim guskom. Potom bi uvek uzimao pobednika jer je voleo da ima najboljeg, a domaćin se, iz poštovanja, nije bunio.

Dugo su se guskovi za prestiž pred guskama tukli zimi, u sezoni parenja, dok se neki domaćini, kao i Živičin otac Sava, nisu dosetili pa guskove zadržavali da idu na bunar s guskama. Znalo se gde ima kočopernih, pa su se njihovi vlasnici dogovarali da ih isteraju na neki od bunara da se potuku, a znatiželjnici navijaju.

– Nije se moglo utvrditi ko i na kojem bunaru ima najjačeg guska. Svako je hvalio svog. Trajalo je to do 1986, kad je devetorica meštana osnovala Udruženje „Belo pero”, osmislili su sistem takmičenja, stekli oko 80 aktivnih članova, a svake sezone se uključuje više od stotinu guskova u tri kategorije – veli Terzić.

Napominje da je u Mokrinu trenutno 1.500 do 2.000 gusaka, ali da nije zaljubljenika, bilo ih još manje. Jer, njihovo negovanje iz ljubavi ne ide bez bar nekoliko gusaka, pošto na megdan s rivalima izlaze u pratnji četiri guske, čija podrška gakanjem im je neophodna. Guskovi se tuku kljunovima i krilima jer brane svoja jata, a u svakom je jedna izabranica, pa kad u okršaju zagusti, ako je u pratnji ona, bore se što jače i duže mogu.

Životni vek gusaka je do 25 godina, a Mokrinci ih s velikom pažnjom neguju pa se u okviru Svetskog prvenstva ustalio izbor najstarijeg i najlepšeg jata. Trenutno je najstarija dobrodržeća od 24 godina Četkica Dragana Barbata, koji veli da im životni vek zavisi od toga kako se hrane i održavaju. Četkičin izabranik bio je i Pikaso, jedan od šampiona Gusanijade. Najstariji gusak je, s 21 godinom, Acika, vlasništvo Aleksandra Adamova, šampion u seniorskoj konkurenciji 2005, 2007. i 2008, jednu titulu ima i kao dvogodac, što do sad uspeo nijedan mokrinski gusak, a da jedne sezone nadmetanje nije izostalo zbog ptičjeg gripa, možda bi imao još koju titulu. Kad je Acika bio šampion, za njega su nudili steonu junicu, ali je imao kod Adamova poseban tretman. Poput Acike, duboku starost od 23 godine je doživeo Pekinezer Obrada Brdarića. Po dva šampiona iz jata Terzića i Ladičorbića, dugovečnost su obezbedila i prepariranjem.

Pored nenadmašnog Acike, malom broju guskova je uspevalo da odbrani titulu, ali jeste Majstoru iz Terzićevog odgoja, koji je odnegovao i Kleja 2. Obično vlasnici šampione naredne sezone odmaraju od okršaja pa se i Milko, u vlasništvu Mirka Jolića, proslavio kao jedini koji je uspeo da osvoji titule u sve tri uzrasne kategorije, u ligi mladih, kao dvogodac i senior. No, od 2014, kada je postao seniorski šampion, više se ne takmiči, timare ga i paze vlasnik i guske, ali mu za sad potomstvo na takmičarskom planu nije ni blizu. Okršaji za ovogodišnje, 35. svetsko prvenstvo otpočeli su početkom januara i već se zna osam najboljih. 

Terzić dodaje da je bitna i teritorija gde se nadmetanja održavaju. 

– Svakom gusku je važno da pred svojim jatom, u svom dvorištu ili pred kućom bude najjači. Zato se za finale trudimo da mesta budu što neutralnija pa su na pola puta između kuća onih koji dospeju u seniorsko finale. Nažalost, ove zime, zbog korone, kvalifikacije se održavaju gotovo bez publike, a ako se ovako nastavi, tako će se biti i za finale. Svi su izgledi da će publika finale moći da prati prenosom uživo na „Jutjubu” – vajka se Terzić.

Titulu od lane brani Arpad, u vlasništvu Željka Radakovića, probio se do četvrtfinala, ali kako čujemo, zašantao je jer se nezgodno okliznuo i neizvesno je da li će se oporaviti za završne okršaje.

– Guske vole zimu, najbolje je kad posle niskih temperatura vreme popusti, tad se guskovi najžešće potuku – kaže Terzić.

U vezi s dilemom da li se nadmeću guskovi ili gusani, Mokrinčani tvrde da je ispravno reći gusan, guska bi se zvala gusna. U selu i pero ne zovu kao drugde, nego „pere”, a i jedna kafana se dugo zvala „Belo pere”.

Milorad Mitrović