MARGITA LENĐEL Život u selu koje na granici odumire

Iz varošice Novi Kneževac je zbog ljubavi došla u selo, što jeste bila promena, ali je tu svila porodično gnezdo, dočekala penziju, međutim, sada je u porodičnoj kući ostala sama i prva joj je želja da proda kuću i preseli se u Suboticu, gde joj živi potomstvo. 

Margita Lenđel je bez obzira na statusne promene ovdašnje firme “Graničar” uvek kao službenica ostajala za istim stolom pune 32 godine, sve do penzionisanja, a za to vreme se promenilo čak deset direktora. Bio je “Graničar” zemljoradnička zadruga, poljoprivredno dobro, OOUR, društveno preduzeće i sve što su nosile promene, a Margita je  kao knjigovođa i blagajnica, uvek bila odana svom poslu.

- Nekad je bilo dobro, nekad malo lošije, ili bolje reći bilo je svakako. Meni su svi direktori bili dobri, jer sam ujutro od šest sati pa do dva posle podne imala posla i bila verna službenica od prvog dana do odlaska u penziju. Ništa mi nije smetalo. Slušala sam ono što su pretpostavljeni naređivali, uradila savesno i kako treba sve što se očekivalo - priča gospođa Margita.

Njen je suprug Ištvan Lenđel, koji je umro 2003. godine, u “Graničaru” bio šef mašinskog parka. Margita se priseća da u vreme kada se preselila u Đalu pre 58 godina, selo je bilo puno života, a kako veli primetno je da Đala već duže vreme polako odumire. Odumire selo na samoj granici, na korak od Evropske unije.

- Svaka druga ili treća kuća u selu je prazna, a ima i onih koje padaju kao kule od karata. U selu je najviše starih ljudi, a čim neko umre, ako nema naslednika ili nisu tu, dešava se da nezvani gosti upadaju u kuće. Lopovi pokradu sve što se odneti može - kaže naša sagovornica.

Margita napominje da bi se rado preselila u Suboticu, gde su joj ćerka i dve odrasle unuke, već studentkinje.

- Išla bih u grad, jer imam i mesto, kupljen stan, ali nikako ne mogu da prodam kuću u Đali - jada se Margita Lenđel. - Kuća mi je dosta uređena, samo što ne možeš za nju dobiti para koliko stvarno vredi. Kuća u Đali može da se kupi i za 1.500 do 3.000 evra, a ja ako bih dobila četiri ili pet hiljada evra bila bih zadovoljna. Kuća je u dobrom stanju i sa okućnicom od pola jutra zemlje, u dvorištu je kotarka u koju može da stane dva vagona kukuruza. Dosta je lepa kuća, sigurno vredi toliko, samo kupca za sada nema.

Dok su Margita i suprug joj Ištvan radili u “Graničaru”, obrađivali su dva jutra zemlje, ali kada je Ištvan umro Margita je prodala zemlju i traktor i novac uložila u kupovinu stana u Subotici.

Dok već duže vreme iščekuje priliku da proda kući i ode za Suboticu, Margita Lenđel se zanima aktivnostima u mesnom udruženju penzionera. U udruženju je oko 80 penzionera, mada po evidenciji koju Margita precizno vodi u selu ih je tri i po puta više, čak 280. Međutim, pošto ljudi umiru, ili se sele, brojka onih koji su u penziji i ukupan broj žitelja je promenljiva kategorija.

- Možete da izađete na ulicu i da žive duše ne vidite. Jedino se dešavaju gužve na glavnoj ulici kada je veći promet vozila prema granici. Dešava se nekada da se kolona protegne i do pola puta između Đale i Srpskog Krstura, kada su praznici i duže čeka na prelazu Horgošu. I pored toga što imamo granični prelaz selo izumire. Ovi što kažu da će se i na tromeđi kod Rabea otvoriti novi prelaz sa Mađarskom, računaju biće bolje, a ja mislim da će biti isto kao u Đali.

Možda bi bilo bolje da je prelaz otvoren skroz 24 sata, možda bi se nešto promenilo. Ovako mada se to očekivalo, od otvaranja prelaza ništa nam se nije popravilo, sem što ovi mlađi mogu brže da skoknu do Segedina. Šteta je što nekada divne zgrade koje su podignute na prelazu, stoje prazne i propadaju. Niko kod nas ne zastaje, svi samo prolaze. Doduše, centar Đale nam je lepo uređen, iznenadili smo se da je izuzetno sređen, tako da zaista lepo izgleda prostor oko crkve, ambulante, mesne kancelarije i škole. Međutim, šteta je što u školi i zabavištu ima jako malo dece - veli Margita Lenđel.

Koliko sada stanovnika ima ovo pogranično mesto, koje se nalazi uz samu granicu sa Mađarskom, gde je od centra sela granični prelaz Đala-Tisasiget vrlo blizu, sa sigurnošću niko nema podatak.

Prema poslednjem popisu iz 2011. godine Đala je imala 796 stanovnika, sada ih je možda oko 600, jer mnogi su izumrli, otišli u naše gradove, a poslednjih godina i iz ovog mesta sa mađarskim pasošem i bez njega, odlazi se u Evropu ili negde drugde. Jedan broj onih koji su ostali, srećom, našli su posao u firmama u pograničnim mestima u Mađarskoj pa svakodnevno putuj i tako obezbeđuju egzistenciju.

Evropa je blizu, na svega nekoliko koraka, može se u Mađarsku automobilom, pa i biciklom novom biciklističkom rutom koja je izgrađena iz pravca Segedina, kroz Đalu se proteže do susednog Srpskog Krstura i u planu je da se produži dalje do Novog Kneževca, ali na sve to demografska slika je sve sumornija.

Deceniju ranije po popisu 2002. godine Đala je imala 1.002 stanovnika, a sedam decenija ranije skoro 2.000. Međutim, u drugoj polovini prošlog veka do današnjih dana broj žitelja se stalno smanjivao i smanjuje se iz dana u dan. Da nije pridošlih izbeglica iz perioda raspada Jugoslavije u Đali bi bilo još manje žitelja. U Đali živi oko 80 odsto Srba, skoro 10 procenata stanovnika su Mađari, 5,6 odsto Romi a ostalo su pripadnici drugih nacija.

M. Mitrović