Mali sajam za poljoprivrednike iz Oroma i okoline

Zadruga sa svojim partnerima -gazdinstvima ostvaruje uspešnu saradnju, pa se potrudila da im na noge dođu predstavnici tridesetak kompanija koje im nude semena, zaštitna sredstva i drugi reprometerijal, kao i poljoprivrednu mehanizaciju, takođe i bankarske kredite i osiguranje useva.

Svaka od kompanija se na zajedničkom skupu predstavila u holu Osnovne škole „Aranj Janoš”, a posebno u školskim učionicama, gde su poljoprivrednici bili u prilici da sa predstavnicima kompanije razgovaraju neposrednije, informišu se o semenima i repromaterijalu koji im se nudi, upoređuju cene i sve druge uslove. To im, kako kažu Franja Tot i drugi iz Oroma i okolnih naselja, puno znači da znaju šta im je činiti u predstojećim radovima.

Osnivač i direktor ZZ „Sto-Vet“ Džemal Džavić predočava da je u vreme kada mnogi ljudi beže iz sela, rešio da urade nešto kontra, da pokažu da u selu može da se organizuje i događa nešto lepo i korisno.

„Mislim da sve što je od značaja za poljoprivredu treba da bude u selima, od sajmova do sedišta firmi koje trguju repromaterijalom i svom robom koja je potrebna i  poljoprivrednim proizvodima. Sve bi to trebalo da se vrati ili da se preseli u sela. Ovo što mi organizujemo u Oromu i Starom Žedniku, gde nam je sedište zadruge, jedan je mali podstrek našim selima, školama i zemljoradnicima, čija deca se školuju u seoskim školama. Našu simpatičnu ideju su svi prihvatili, što nas posebno raduje. Svi pričaju o selima, a apsolutno niko ništa ne radi na tu temu, nego se sela sete samo pred izbore, a mi im posvećujemo pažnju preko cele godine“, objašnjava Džemal Džavić.

On dodaje da na mini sajmove za poljoprivrednike u Starom Žedniku i Oromu, gde se održavaju prezentacije prodajnog programa ZZ „Sto-Vet”, vrlo rado dolaze predstavnici kompanija, ali i meštani koji vole da se nešto lepo dešava u njihovom selu.

„Svi ovde imaju interesa da budu zajedno, iako su u pravom smislu naše domaće i multinacionale semenske i hemijske kuće konkurencija, hoće da dođu i budu naši gosti, a ujedno su i u poslu, na sasvim neposredan način. Zemljoradnici hoće i imaju šta da ih pitaju, ali moraju da imaju i malo privatnosti, kada se raspituje prilikom odabira repromaterijala koji će upotrebiti u proizvodnji“, naglašava Džavić, prvi čovek zadruge sa severa Bačke koja sarađuje sa oko 500 kooperanata iz više sela, a ostvaruje godišnji bruto promet od preko 10 miliona evra.               

Tekst i foto: M. Mitrović