„Dobar dan domaćine“ u Senti: Poljoprivrednici ispunili salu

Oko 400 poljoprivrednika ispunilo je salu Doma kulture, da bi čuli predavanja istaknutih stručnjaka i zvaničnika, o aktuelnim temama. U ime domaćina, Udruženja poljoprivrednika Sente i Poljoprivredne stručne službe učesnike su pozdravili Ferenc Šoti i Miloš Halgašev, a ispred organizatora direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Dragana Latković.

Naučno-stručno savetovanje u Senti je prvo u nizu koji će se nastaviti već sutra u u Sremskoj Mitrovici, a potom još u pet mesta širom Vojvodine. Poljoprivredni fakultet, prema rečima dr Dragane Latković, počinje novu misiju u obraćanju ratarima. Realizator ovog programa je Departman za ratarstvo i povrtarstvo, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a obuhvata teme koje su usaglašene sa udruženjima poljoprivrednika i savetodavnim stručnim službama, koje pokrivaju ovaj region. 

Stručnjaci su došli na noge Senćanima jer su Udruženje poljoprivrednika Sente i Savez agrarnih udruženja Vojvodine više godina organizovali dolazak većeg broja poljoprivrednika na savetovanje „Dobar dan domaćine” u Novi Sad. Prema rečima Dragane Latković, Senta, Kikinda, Kanjiža, Ada, Čoka, Novi Kneževac su poznati ratarski region, u kome je ne tako davno bila značajna agroindustrija, dosta toga se izmenilo, ali je ostala plodna zemlja koja je, bez obzira na vlasnike, dar prirode koji traje.

Naš je cilj da sačuvamo i poboljšamo naše oranice i da naši ratari ostvare dobar rod, a isto tako i profit, naglasila je Latković.

Kako je dodala, danas je teže nego ikada da se postižu visoki prinosi, jer se zemlja iskorišćava bez upotrebe stajnjaka, ljudski rad na zaštiti zamenjuje se hamijskim sredstvima koja često štete i biljkama i čoveku.

Za razliku od prodaje i trgovine u istoriji, danas imamo konkurenciju od dotoka robe koja umanjuje cenu roda našim ratarima. Pokušavamo da osvetlimo najaktuelnije teme od značaja za ratare. Iako je naša uloga kao naučnika da premostimo znanje i iskustva, mi se sa poštovanjem obraćamo svakom u agroindustriji koji u ratarima vidi partnera, a ne samo snabdevača sirovinama. Vaš odnos prema gajenju pšenice, zapravo pokazuje da u mlinarskoj industriji imate oslonac i svog partnera, kazala je Latković.

Setvom uljane repice, koja nije jednostavna, sada imate priliku da date podršku i za rad fabrike za preradu ove uljane biljke.

Latković je konstatovala da u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji svake godine imamo sve veću proizvodnju od domaće potrošnje i to je slučaj i u ovom regionu.

Naša poruka je da koristimo znanje i povećamo proizvodnju, a da državna administracija od komorskog sistema do resornog ministarstva obezbedi preradu i prodaju. Po onome što nudi Pokrajinska vlada, ubeđena sam da ćete prepoznati mere podrške, naglasila je Latković.

Okupljeni paori su obavešteni da su nedavno objavljeni ovogodišnji konkursi za nabavku sistema za navodnjavanje, proizvodnju u zaštićenom prostoru, opremanje stočarskih farmi, protivgradne mreže, za plasteničku proizvodnju, a narednih dana objaviće se i preostali od preko 25 pokrajinskih konkursa za podsticaj agraru.

Poljoprivrednici su imali predavanja o tome da li je moguće predvideti biljnu proizvodnju u eri učestalije pojave sušnih godina, aktuelnom stanju useva pšenice i uljane repice, konkurentnosti naših ratara u odnosu na farmere iz razvijenih zemalja EU, racionalnom korišćenju zemljišta za intenzivnu proizvodnju i upotrebu stajnjaka, kao o obavezama gazdinstava i pravnih lica u prijavljivanju sezonske radne snage.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Vladislav Krsmanović predstavio je podsticaje za poljoprivrednike koje daje Pokrajinska vlada, naglasivši da su sve mere agrarne politike unapređene i kvalitativno i kvantitativno. Nastavlja se podrška mladim poljoprivrendim proizvođačima, ženama nosiocima poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednicima koji rade u otežanim uslovima, gde imaju pravo na subvencije i do 70 posto.

Budžet za direktna davanja registrovanim poljoprivrendim proizvođačima je blizu 1,3 milijardi dinara, najveći u istoriji Pokrajinskog sekretarijata. Po nekim merama smo i za 50 posto podigli sredstva i uveli nekoliko novih linija, kao što je za opremanje zanatskih pivara, kao i opremanje mini- pogona za preradu mesa i mleka. Za mlade poljoprivrednike u ovoj godini opredelili smo 250 miliona dinara, gde forsiramo preradu i intenzivnu poljoprivrendu proizvodnju, istakao je Krsmanović.

M. Mitrović