Mala ali fina varoš Senta po neimarskoj lepoti ne zaostaje za susednim većim gradovima

Zoltan Valkai, koji je ranije objavio knjigu „Arhitektura u Senti”, objašnjava da je u razvoju društvenih i ekonomskih prilika grada primetno šest različitih razdoblja, ali  urbanističko i arhitektonsko uređenje započinje tek posle 1769. godine, nakon požara katastrofalnih razmera koji je do temelja uništio varoš.

Tada je glavni trg uređen po baroknoj šemi, čime je određena urbana matrica varoši. Iz mnoštva trščara i jednoličnih paorskih kuća kao duhovne osovine uzdigli su se tornjevi crkava. Jednostavnost postbarokne arhitekture traje sve do 1830, a rastom bogatstva meštana i pojavom esnafa, Senta dobija reprezentativnu formu novom Gradskom kućom u klasičnom stilu, kada počinje i izgradnja građanskih kuća sa stilskim odlikama.

Senta je 1873. dobila status grada s uređenim Senatom, što je značilo da je mogla preuzeti u svoje ruke reševanje svojih briga. U Aurelu Jankoviću dobija i prvog gradonačelnika, a pod njegovim vođstvom. po projektima Emila Šenka, inžinjera iz Liža, izgrađen je unikatni drveni most na Tisi. U to vreme glavni trg i ulice se kaldrmišu, kraj puteva se sade prvi drvoredi i uređuje grad. Tačku raslojavanja senćanskog društva predstavljala je raspodela seoskog atara osamdesetih godine 19. veka, kad se dostiže takav nivo razvitka da je kulturna, industrijsko-ekonomska organizacija mogla promeniti i spoljašnost grada. To je omogućio Janković i potom realizovao Gabor Gomboš. U izvođenju svojih neimarskih ambicija, Gomboš se oslonio na Jožefa Kutija, kasnije direktora lokalne Gimnazije, i Ištvana Grundbeka, koji je, osim što je bio izvođač radova, izgradio i ciglanu, te je tako obezbeđen materijal za graditeljske poduhvate. Tada je i formirana galerija građevina na glavnom trgu, a 1886. toranj tadašnje Gradske kuće, po ugledu opštih stremljenja dograđen četiri metra. Dodatni podsticaj za razvoj bilo je i što je 1889. Senta, posle dugotrajnog planiranja, dobila železnicu.

– Uobličavanju fizionomije varoši od početka prošlog veka, sve do promene merila, u arhitekturi Sente sve veću ulogu dobija preporođeno i ojačano građanstvo, koje se u svom građenju, umesto „klasične eklektike”, sve više okreće „razvijenoj eklektici” – objašnjava Valkai. – To znači gradnju ulice, složenije bojenje i davanje prednosti razigranoj konturi objekata, postavljaju se tornjići, zgrade postaju nalik na male palate. Drugi arhitektonski stil koji je karakterističan za to razdoblje je secesija, ali ona u velikim gradskim poduhvatima ne utiče bitno, pa se može konstatovati da u Senti nije mogla pustiti korene. Možda je uzrok tome bio vemao konzervativni duh. U tom stilu izgrađena je 1903/4. Vatrogasna kasarna po projektima Bele Lajte, ali, iako su tada najprosvećeniji Senćani prihvatili tu građavinu, to nije bilo dovoljno za veći uzlet secesije. Lajta je učestvovao i na konkursu za dogradnju Gimnazije i pobedio, ali mu nisu poverili gradnju, nego je, po uzoru na njegovo rešenje, projekte izradio gradski inženjer Domonkoš Berzanceji. Od 1906. galerija glavnih objekata Glavnog trga počinje da postaje spratna. Dograđuje se Gimnazija, zatim se pored hotela „Evžen” podižu palata „Nikolić”, nova katolička Plebanija i hotel „Rojal”. 

Na centralnom trgu, koji krasi park, Gradska kuća dominirala je svojom veličinom i izgledom u prošlosti, a taj primat najvažnijeg orijentira u varoši zadržala je do današnjih dana. Požari su bili kobni za najvažnije građevine u centru varoši i početkom prošlog veka jer su 1911. izgoreli Gradska kuća i Rimokatolička crkva, a jedino je u tom kompleksu ostala zgrada Pošte jer je bila pokrivena crepom. Istovremeno s odlukom o gradnji nove Gradske kuće (1912–1914) i podizanjem nove Rimokatoličke crkve Svetog Stefana, građene baš tokom Velikom rata, Senćani su se odlučili i na korenito preuređenje trga. Dve nove građevine na glavnom gradskom trgu, svojim razmerama, predstavljale su društvenu želju da se prekorače sopstveni okviri, a pošto je izbio rat, taj period „promene razmera u arhitekturi Sente”, naglo je prekinut pa nije mogao ostaviti značajnijeg traga iza sebe i ostavio je agrarne korene koji su Sentu oduvek karakterisali.

Milorad Mitrović