Legendarni Ivan Pančić dobitnik nagrade Grada Zrenjanina

Njegove fotografije sa sportskih događaja, po kojima je naročito poznat svih ovih decenija, ali i drugi foto zapisi, i danas su dostupni javnosti, a Ivan sa istim žarom, na svom biciklu, obilazi događaje i mesta i beleži ih svojim objektivom.

Zbog svega što je postigao u svojoj bogatoj karijeri, fotoreporteru u penziji Ivanu Pančiću je uručena Nagrada grada Zrenjanina za 2021. godinu, najznačajnije gradsko priznanje koje se dodeljuje istaknutim pojedincima i kolektivima. Komisija za dodelu nagrada je, u obrazloženju odluke, navela da Pančić gotovo šest decenija svedoči i beleži putem fotografije hroniku ovog grada.

„Njegov profesionalni rad, jasno dokumentovan i dostupan javnosti, zastupljen je kroz hiljade i hiljade vrednih fotografija, na novinskim stranicama, razglednicama, katalozima i publikacijama, koje čine svojevrsnu istoriju razvoja Zrenjanina. Kao sportista u mladosti, naročito je ostavio traga u oblasti sportske fotografije, za koju je dobio i međunarodna priznanja. S posebnim osećajem za detalj i sportski trenutak, neumorno je snimao vrhunske, svetski poznate sportiste, ali i pionire i poletarce koji tek počinju da koračaju sportskim stazama. Iako u penziji, i dalje s velikim žarom i energijom snima i objavljuje fotografije sa brojnih sportskih događaja u Zrenjaninu i okolini“, navodi se u obrazloženju.

Ivan Pančić je rođen u Zrenjaninu 22. septembra 1945. godine. Fotografijom je počeo da se bavi još u osmom razredu osnovne škola, koja se tada zvala „Nikola Tesla“.

- U toj mojoj školi je postojala foto sekcija, kojoj sam se pridružio u drugom polugodištu. Sastajali smo se jedanput nedeljno i učili kako nastaje fotografija, od samog snimanja do rada u mračnoj komori. Bili su to skromni počeci, a i kraj školske godine je brzo došao i prekinuo moje angažovanje u foto sekciji. U međuvremenu je u Zrenjaninu organizovana dokumentarna izložba o gradu. Posetio sam taj događaj nekoliko puta i još više zavoleo fotografiju – priča za „Dnevnik“ Ivan Pančić.

S obzirom na to da je u mladosti veoma voleo sport, a ta ljubav ga ni do dan danas nije napustila, ne čudi što mu je sportska fotografija posebno prirasla srcu.

- U mladosti sam se bavio svim sportovima koji su postojali u gradu. Išao sam sa treninga na trening, a prvo sam počeo da treniram gimnastiku u „Partizanu“, kod trenera Mileta. Ipak, najviše sam voleo fudbal, ali i rukomet, koji sam trenirao u „Vulkanu“. Takođe sam i veslao u četvercu. Stoga je bilo normalno da, kada sam počeo da fotkam za novine, jedan od zadataka bude fotografisanje sportskih događaja – ističe Pančić.

On poseduje ogromnu kolekciju sportskih fotografija koje svedoče o takmičenjima gradskih klubova, timova i pojedinaca. Na njegovim fotografijama našli su se i svetski prvaci, kako reprezentacije, tako i pojedinci. Među njima su ženska rukometna reprezentacija Brazila, koja je bila svetski prvak, rekorderka u skoku udalj Ivana Španović, ovogodišnja osvajačica Austrijalan opena Ešli Barti, pa muška i ženska reprezentacija Srbije...

- Mogao bih tako nabrajati ceo dan, a možda i duže. Fotkao sam i mnoge timove u muškoj i ženskoj konkurenciji, atraktivne akcije i portrete istaknutih sportista... Pratio sam i svetska prvenstva, prvo u stonom tenisu u Novom Sadu 1981. godine, pa juniorsko svetsko prvenstvo u veslanju na Adi Ciganliji u Beogradu. Najveće je bilo seniorsko rukometno prvenstvo za žene u Zrenjaninu i Beogradu. Fotografisao sam i evropske šampionate, klupska takmičenja evropskog ranga u fudbalu, rukometu i košarci, pa ligaška nadmetanja, i tako dalje – priseća se Ivan Pančić.

On dodaje da je u dosadašnjoj karijeri bilo i ružnih događaja, ali da ne bi da govori o njima, jer je bilo mnogo, mnogo više onih koji su lepi.

- Nagrada grada Zrenjanina koju sam dobio puno mi znači, jer je to dokaz da nisam uzalud proveo sve ove dane i godine fotkajući. Do sada sam dobio oko 220 nagrada i priznanja, a ovo mi je jedno od najdražih, između ostalog i zbog toga što sam ga dobio od mog rodnog grada – kaže Ivan Pančić.

 Željko Balaban