Kotrljanje ravnicom: Zbog arpadžika se mora nagutati prašine

Buza je jedan od retkih kanjiških proizvođača koji već više od decenije arpadžik uzgaja na dva do tri jutra, a da bi proizvodnja bila isplativa zaokružio je čitav ciklus od crnog semena iz sopstvenog crnog luka.

Proizvodnja arpadžika bila je oduvek zastupljenija sa druge strane Tise u Banatu, u ataru novokneževačke opštine, a ja sam započeo pre 12 godina, na početku na manjim površinama, pa se ustalio na površini do tri jutra. U Kanjiži je bilo malo proizvođača i ja sam se uključio uz šogora Mihalja Muhija, poznatog po nadimku Miđus. Od njega sam sve video i naučio, mada je on posle prestao da se bavi arpayikom. Meni se svidelo i površina na kojoj sejem je sasvim solidna, kako zbog neophodnog rada tako i troškova proizvodnje, priča Buza.

Prinos arpadžika zavisi od vremenskih prilika, ali po jutru je rod sedam do osam tona, što je zadovoljavajuće u uslovima suvog ratarenja. Čak i u sušnim godinama, kakva je bila prošla, arpadžiku manjak padavina ne smeta i nema potrebe za navodnjavanjem, jer u aprilu, maju i početkom juna još ima vlage, pošto se rano seje i prvi je usev koji se ubira sa njiva, već krajem juna. Kada se počupa, arpadžik se suši na njivi 12 do 15 dana. Dobro je i što se za skidanje useva s njive i smeštanje na tavan, može lakše obezbediti sezonska radna snaga, jer drugih poslova u to vreme nema.  

Naš sagovornik podseća da je lane u ovo vreme crno seme za arpadžik, već bilo posejano. On je crno seme kupio samo kada je ulazio u proizvodnju arpadžika, što je prilično ulaganje, pa je poput drugih ono sada iz sopstvene proizvodnje.

Kilogram crnog semena staje pet do osam evra, dok je za srebrenac i ljubičasti luk 15 do 20 evra, pa kada se ima u vidu da po jutru treba zasejati 70 do 80 kilograma, nije teško izračunati koliko je ulaganje za setvu arpadžika, samo za seme 400 do 500 evra. Crno seme se proizvodi iz luka i najviše prašine se valja nagutati kod završnog čišćenja, u šta smo se uverili jer smo navraćali u jeku tog posla.

U ciklusu proizvodnje crnog semena i arpayika šest puta se moraš dobro nagutati prašine dok arpadžik ne bude spremljen u džakove za prodaju, ukazuje na uslove ove proizvodnje Buza.

Kako kaže, ranije je arpadžik imao bolju cenu, a kada je naišla dobra godina zarađivalo se izuzetno.

Zbog toga je vredelo izdržati rad u prašini, ali i pored toga što cena nije kao nekad na arpadžiku je još uvek bolja zarada u odnosu na proizvodnju pšenice, kukuruz ili druge kulture. S površina kojim raspolažem, moram se baviti proizvodnjom u koju treba ulagati više rada. Težak je to posao, pa zato i u Novom Kneževcu i okolini gde se najviše proizvodio, mnogi su odustali od arpadžika, a koliko znam pored mene u Kanjiži se arpadžikom bavi još Jožef Kermeci. Nije jednostavno jer moraš biti opremljen posebnim mašinama, puno je rada, prašine i iziskuje angažovanje puno nadničara. Sa suprugom planiram da ćemo možda istrajati još nekoliko godina, a dalje videćemo, priča naš sagovornik.       

Vreme setve crnog semena je od kraja februara do početka marta, a krajnji rok je kraj ovog meseca. Setva kreće čim vreme dozvoli, a ovog puta se malo kasni zbog nedavnog hladnog talasa. U ovo vreme je obično i sezona kada već treba prodati arpadžik za zasnivanje proizvodnje crnog luka.  

Od kada se bavim arpadžikom nisam imao te sreće jer su izostale sezone, kakvih je ranije bilo, kada se svojevremeno postizala cena od jednu i po do dve nemačke marke za kilogram. Ne znam zbog čega, da li zbog raspada nekadašnje države ili drugih razloga, po arpadžik ne dolaze kupci iz bivših jugoslovenskih republika pa je cena opala. Već godinama prosečna cena je na veliko 60 do 70, a na malo na pijaci 80 do 100 dinara po kilogramu. Veći kupci dolaze iz centralne Srbije, najviše iz okoline Leskovca, saznajemo od Buze.

Poput mnogih poljoprivrednika i Buza je jesenas prvi put sejao uljanu repicu na šest jutara, pa veli da dobro izgleda, obavio je prihranu, a napominje da kao početnik,  za primenu agrotehnike mora da se raspituje kod stručnjaka i kolega koji već imaju iskustva. Ovog proleća će zasejati još četiri jutra sirka metlaša, pod začinskom paprikom će se naći ista površina, pa kada se tome dodaju površine pod arpadžikom i crnim lukom, na oko dve trećine njiva koje obrađuje Buza ima intenzivniju proizvodnju, što mu omogućuje da na malom gazdinstvu obezbeđuje egzistenciju. 

Milorad Mitrović