Котрљање равницом: Чувени вашар у Дебељачи, на завршетку сезоне

Тако су се и овога пута у Дебељачи окупили пољопривредници и мајстори свих фела…

Сарач Бранко Брзован Брзи из Руме, родом из Долова, вели да су добри вашари у Руми и Шапцу, али да је и овај у Дебељачи изузетно добар. Брзи прича да се сарачким занатом бави пуних 12 година, да је самоук мајстор. Када је пропала “Агро Рума” где је био запослен, окренуо се сарачком занату. Готово све што се прави је ручна израда, а Брзи вели да ко жели може све да научи, само је потребна воља, па им је сарачка радња породични бизнис, јер поред њега раде син и супруга.

Џамбаси, који тргују коњима имали су своју понуду, али за око нам је запела запрега Бранка Стојкова из Орловата, који рече да је музикант, а дошао је да прода ждрепца зеленка Сокола.

- Соколу је шест година, прави је домаћин. Превукао сам са њим пуну котарку кукуруза из пабирчења и 50 кубика дрва, па пошто сам се обезбедио за зиму идем да свирам и није ми потребан. Хоћу да га продам домаћину, да га узме и да га тера. За Сокола тражим 1.300 евра, а сад ту како ће и да ли ће бити погодбе, видећу… Ако га продам, нећу новог куповати, него можда тек за наредну сезону пабирчења. У пабирчењу на њивама скупим по два вагона кукуруза у клипу, дају ми људи да идем и скупљам иза берача, а за превоз купим правог коња да ме служи, па када завршим продајем га – објашњава Стојков своју пословну стратегију.                

Ужарски занат Дарко Варга из Кикинде је научио од пар кикиндских мајстора и самостално кренуо са послом пре седам година. Занимало га је па је од мајстора “крао” занат, ишао у њихове радионице, гледао, питао, од њих узео машине и латио се посла. и све што направи нуди на вашарима у околини Кикинде, али и подаље, од Дебељаче до Руме. На питање, може ли се од ужарства живети, Варга одговара:

- Може се преживети! Првих сто година је најбитније, а после ћемо видети како даље!

Жељко Јерков из Перлеза држи стоку и мало њоме тргује, али како каже на тржишту крупне стоке нема одвише ни понуде, ни тражње.

- Роба, као роба, стоји и чека купце. За краву тражим 650 евра, даје 10 до 12 литара млека дневно, а теле тежи стотину кила бих дао за 350 евра. Робу имам, питају људи за цену, али за сада купаца нема. Додуше, ове вашарске сезоне било је пазара, не могу да се пожалим. Идем у Руму, Жабаљ, Башаид, најбоље се пазари у Дебељачи и Жабљу – сазнајемо од Јеркова.

У стаји газдинства Јерков од 30 грла, 26 је на мужи, жали се као и многи који се баве млечним говедарством на ниску откупну цену млека.

- Цену млека више и не поредим са ценом минералне воде, него са нафтом. За литар нафте сада треба дати шест литара млека. Некада је паритет био много бољи, јер је литар млека стајао колико и литар нафте, а чини се чак да је чак било и када је млеко било скупље од нафте – указује Јерков. 

Оливер Владисављев из Дебељаче продавао је козе, кило живе ваге 250 динара. Рече да има двадесетак комада, мада је имао и стадо од стотину грла.

- Козама се бавим шесту годину и требало је то да буде и због млека и због јарића, али није баш како сам очекивао, па сам смањио стадо. Млекаре преузимају млеко, а слабо плаћају и нисам задовољан. Имао сам стотину уматичених грла, држава даје 7.000 динара подстицаја по грлу, то се добија, али од откупљивача паре за млеко никако да се наплате или га уопште неће да откупљују – каже Владисављев.

Пензионеру Стојану Buzayiji из Црепаје, док је шетао вашариштем стигла порука да је “легла” пензија. Buzayija вели да мерама које су до сада биле на снази нису ништа одузимали, јер има малу пензију коју је стекао.

- Сваки вашар сам ту, нема да омане, и док сам радио узимао сам слободан дан. Раније је била још богатија понуда, већа тражња и већи пазар. Кад сам уз посао држао 12 крмача прашчара, па изнесем 50 прасића, за сат сам их продао, а сада изнесем пет и нема ко да их купи. Некада је било много боље. Кад би се вратио Тито најбоље би било, да уведе реда – вели Buzayija.

Старе таљиге у добром, возном стању, нудио је пољоприврендик Станиша Ерић из Дебељаче. За њих тражи 300 евра, надајући се да има шансе да ће наићи муштерија. А некада је Станишин деда имао итекакав пар штајерских коња. 

- Старе таљиге се сада највише траже за украс, да се у њих намести цвеће, за украс испред кафића. Сад их носе и за Црну Гору, одакле има потражње, био је малопре човек, узео број телефона и стиже шлепер да их натовари. Нудим још шпартач, плуг... Празним двориште, да сви будемо господа…– каже Ерић.

Тргује се на вашару старим и новим пољоприврендим машинама. Славко Младен из Црепаје, појашњава да му је презиме Младен, да купује старе бераче, плугове, тракторе и остало.

- Купујемо оно што може да се поправи, ми их ремонтујемо и продајемо. Траже се за централну Србију највише мање трактуре “фергусоне” и мале плугове, за лакшу обраду мањих парцела, док у Војводини траже све веће и веће машине – каже Славко Младен.

На дебељачком вашаришту мирисало је прасеће и јагњеће печење, али и на тек истопљене чварке. На лицу места на штанду “Код Брке” из Ковиља од раног јутра па до поподнева мирисали су, а за хрскаве румене чварке чекало се у реду. Килограм чварака иде као алва по 700 динара, Радован Томић из Бркине екипе, који надгледа котланке уверава да је најважније за справљање хрскавих румених чварака ватра и да масноћа мора бити свежа.

Текст и фото: Милорад Митровић

Пројекат “Ковачица данас“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.