Kostimografkinja iz Bačke Palanke živi svoju bajku

Deo pobedničke ekipe bila je i Tijana Sićević, kostimografkinja i dizajnerka iz Bačke Palanke. Moto festivala bio je: „Za visoke moralne ideale, za uzvišenje ljudske duše”, a izvedene predstave su sa ruskog i drugih slovenskih govornih prostora. Festival je održan uz podršku Ministarstva kulture Ruske Federacije, Ruske pravoslavne crkve i lično patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila, kao i predsednika Ruskog fonda kulture i Udruženja filmskih radnika Nikite Mihalkova. - Reditelj naše predstave Nebojša Dugalić, dobio je četiri nagrade, što nije pošlo za rukom nikom u minulih 16 godina, kako se ovaj festival održava. Nagrađena je i glumica Vjera Mujović – kaže Tijana Sićević, koja je za predstavu „Moja ruka u tvojoj“ uradila kostime za koje je već ranije nagrađena u Srbiji na festivalu u Topoli. – Istinitu priču o jednom od najvećih svetskih književnika Antonu Pavloviču Čehovu i njegovoj ženi, inače nekadašnjoj slavnoj glumici Olgi Kniper, scenski je uobličio Nebojša Dugalić. Kao inspiracija za predstavu o nesvakidašnjoj ljubavi poslužila su pisma Čehova i Olge, a bilo ih je 412, odnosno toliko puta su jedno drugome pisali za šest godina. Ova komedija po Čehovu i po dramskom tekstu Kerol Rokamore dobila je već nagradu za likovnost predstave u Topoli na Festivalu duodrame. Odnosno Dugalić je nagrađen za likovnost predstave, scenografiju, uz asistenciju Vladimira Ćirića, a ja sam radila kostime i dobila nagradu. Glavnu mušku ulogu igrao je Igor Filipović, predstava je odigrana sa sinhronim prevodom pred prepunom salom Male scene Teatra „Armena Džigaharnjana“.

Tijana je završila master, ima dobre preporuke, a veli da je naročito zahvalna Ani Radivojević - Zdravković, kaže da je u poslednje vreme radila kostime za predstave „Slučajevi“ i „Mitrovdan“ koje se igraju u „Madlenijanumu“, kao i za predstavu „Lazar“ koja je premijerno izvedena u SNP u Novom Sadu. Ipak, priča se vraća na predstavu „Tvoja ruka u mojoj“.

Tijana kaže da joj je i Vlada AP Vojvodine ukazala veliko poverenje kada je bila angažovana za rad u igrano-dokumentarnoj seriji „Velikani srpske Vojvodine“ koju je režirao Ivan Živković.

- Radila sam i kostimografiju za dramski program u okviru umetničkog programa proslave 100 godina prisajedinjenja Vojvodine Srbiji – nastavlja mlada umetnica. – Glumci su ulicama išli obučeni u unifome i građanska odela iz vremena od pre jednog veka, što se građanima, očito svidelo. Prolaznici su zastajali i sa simpatijama sve to gledali. Još uvek nisam uspela da se opredelim da li me više privlači pozorišni ili filmski kostim. Ulažem puno truda radeći na sebi, ličnom napretku i prepoznavanju moje lične originalnosti u umetničkom okruženju. Kroz rad pomeram granice svoje mašte, pa iako do sada nisam našla stalni posao verujem da će moj trud i rad u struci dovesti i do stalnog radnog mesta u institucijama u kojima radim i sa kojima sarađujem.

- Maštanja i emocije koje su navirale u procesu stvaranja ove predstave bile su posebne – kaže Tijana Sićević. – Snovi se uvek ostvare ako ih dovoljno jako sanjamo, a to je potvrdilo i moje putovanje u Moskvu. Samo učešće na festivalu „Zlatni vitez“ za mene predstavlja veliki uspeh i čast. Kao da sam ušla u bajku koju sam sanjala. Dok se igrala predstava o velikom ruskom i svetskom piscu, pred njegovim sunarodnicima, za koju sam ja dizajnirala kostime, mojoj sreći nije bilo kraja. A kada sam saznala da je kao najbolja predstava nagrađena u celini, moskovska bajka za mene je dobila i nastavak. Ovo je najbolji podsticaj mom daljem profesionalnom dizajnerskom i kostimografskom radu.

M. Sudžum