Konačno u okrilju matice

Somborci su, po običaju skromno, obeležili dan kada je 1918. godine ova uvek većinski srpska varoš praktično priključena svojoj matici. Naime, 13. novembra poslednje godine Velikog rata, ulaskom prvih četa srpske vojske pod komandom majora Nikole Ilića Bajke, Sombor je skinuo okove Austrougarske carevine i tim činom postao i sastavni deo Srbije.

U spomen na taj dan, senima oslobodilaca u ime današnjih Somboraca poklonili su se Zoran Parčetić, predsednik somborske Skupštine grada, Ivan Šimunov, pomoćnik gradonačelnice za oblast međunarodne saradnje i delegacija Vojske Srbije, tačnije Prvog Centra obuke VS.

Ulazak srpske armije vojvode Petra Bojovića u Sombor odigrao se te davne 1918. godine pod okriljem noći, ali je razdragani narod prosto zakrčio ulice u iščekivanju svoje oslobodilačke vojske. Prema svedočenjima tadašnjih Somboraca, na rukama, slobodom opijenih, somborskih Srba i Bunjevaca, vojnici su odmah po izlasku iz voza kojim su i prispeli u varoš, ponešeni u zdanje Gradske kuće gde je dotadašnji gradonačelnik Lajoš Klajner predao svu vlast majoru Iliću, koji je opet vrlo brzo sve poluge vlasti preneo na somborski Narodni odbor Srba i Bunjevaca.

Predvođeni svojim uglednikom, dr. Jocom Laloševićem Somborci su svega dve nedelje kasnije, uzeli više nego aktivno učešće i na Velikoj narodnoj skupštini čija je odluka da se Bačka, Banat i Baranja pripoje Srbiji zauvek Sombor vratila u zagrljaj matici.

M. Miljenović

Fašisti se osvetili majoru Bajki

Legendarni oslobodilac Sombora, major Nikola Ilić Bajka, ostao je da živi u varoši koja ga je tako razdragano dočekala, ali mu to pobeđena strana nikada nije oprostila. Tako je, nešto više od dve decenije kasnije, prvog dana mađarske fašističke okupacije, iako već u dubokim godinama, među prvima bio streljan upravo major Bajka, čiji zemni ostaci i danas prebivaju na somborskom Velikom pravoslavnom groblju.