„Komunalprojekt” iz Bačke Palanke uklanja i industrijske divlje deponije

Naime, postojeća regulativa o pravilnom odlaganju i skladištenju industrijskog otpada nije poštovana od svih privrednih subjekata, a tome svedoči i smetlište u blizini Čelareva na kome je svoje mesto, iako mu tamo mesto nije, našao i industrijski otpad.

- „Komunalprojekt“ je u Čelarevu preuzeo komunalne poslove, pa time i odnošenje i deponovanje smeća 1. decembra 2016. godine – kaže Jelena Kojić, master diplomirani inženjer zaštite životne sredine i rukovodilac Sektora „Komunalna higjena“ JKP „Komunalprojekt“. – Zatekli smo smetlište na koje je osim komunalnog, bacan i industrijski otpad. Zato smo 1. februara prošle godine na drugi način organizovali odnošenje neopasnog komunalnog otpada.

Čelarevo je sa oko 5.000 stanovnika po veličini drugo naseljeno mesto u bačkopalanačkoj opštini. Ovde radi nekoliko kompanija, odnosno industrijskih i poljoprivrednih preduzeća. Kada je svojevremeno privatizovano veliko Poljoprivredno preduzeće „Podunavlje“, u čijem sastavu je nekada radila i poznata Pivara, sa objektima i stotinama hektara oranica prodata je i parcela na kojoj se nalazi smetlište. Tada je Mesna zajednica mesečno plaćala 300 evra u dinarskoj protivvrednosti novom vlasniku „Delta – agraru“, a posao odnošenja smeća i deponovanja poveren je jednoj privatnoj formi.

Kada je, a na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima i Odluke Skupštine opštine Bačka Palanka, ovaj posao poveren opštinskom JKP, problemi su izbili na videlo. Komunalci su se uverili da se na ovo smetlište baca i industrijski otpad koji tu ne bi smeo da se nađe. Na smetlištu su često izbijali požari, pa su komunalci od februara prošle godine okrenuli list. Primećeno je da na ovo smetlište industrijski otpad dovoze i firme koje nisu iz Čelareva već bliže i dalje okoline. Nadleži u opštinskoj firmi nisu želeli ovakav rizik, jer su oni postali odgovorni pred zakonom.

- Sav komunalni otpad iz Čelareva, a u ovom mestu imamo 12 kontejnera, dovozimo na Gradsku deponiju u Bačkoj Palanci - kaže Kojićka. – Industrija je dužna da svoj, industrijski otpad doveze na gradsku deponiju, ali samo ako je reč o korisnom otpadu, sekundarnim sirovinama i otpadu za reciklažu. Kako dobar deo industrije, ali i pojedinci, to ne rade, imamo svakakvog otpada po šumama, rekama, blizu izvorišta. Mislim da imamo tešku situaciju u ovoj oblasti zbog lošeg tehničkog nadzora, odnosno smatram da se bez kazni neće uvesti red niti zaštiti životna sredina, ali i ljudi.

Jelena Kojić novodi primer Fabrike podnih obloga „Tarket“, koja svoj otpad u proizvodnji PVC podova prikuplja i odvozi na reciklažu u svoju fabriku u Ukrajini. „Dunavprevoz“, sa stotinu autobusa, lider u javnom prevozu u Vojvodini, u svojoj Auto-bazi u Bačkoj Palanci dugo godina ima specijalnu cisternu zapremine 20.000 litara u koju lageruje prerađeno ulje. Taj, veoma opasan, otpad isporučuje se firmama koje se dalje bave njegovom bezbednom preradom ili uništavanjem. Isto se radi i sa dotrajalim akomulutarima, a neupotrebljivi rezervni delovi prodaju se otpadima.

U „Komunalprojektu“ dodaju da za onaj otpad koji se ne može vratiti u proces proizvodnje, odnosno reciklirati, većim delom, kompanije treba da obezbede bezbedno uništavanje, odnosno spaljivanje.       

M. Sudžum