Komasacija dela uz Zasavicu

srednjih od pet do 20 hektara ima 14 odsto, dok samo jedan odsto čine gazdinstva s imanjem većim od 20 hektara. Zato i mere koje lokalna uprava sprovodi nisu namenjene velikim gazdinstvima, ali o njima se vodi računa putem Agencije za ruralni razvoj.

- Gradska uprava za poljoprivredu i zaštitu životne sredine u poslednjih nekoliko godina pokušava da digne nivo informisanosti seljaka, kako bi sve više aplicirali na pokrajinske konkurse i tako ojačali svoja gazdinstva, a u poslednje dve godine su u tome i uspeli – kaže načelnik te uprave Vladimir Nastović.  Budžet namenjen za projekte u poljoprivredi i zaštiti životne sredine za iduću godinu iznosi 245 miliona dinara i duplo je veći nego ove godine, kada je iznosio 107 miliona dinara.

- Dosta ćemo ulagati u pojedinačne projekte, a najbitniji nam je završetak radova komasacije zemlje u katastarskoj opštini Radenković, nadomak Specijalnog rezervata prirode Zasavica na koji se naslanja, sa druge strane reke Save - kaže Nastović i dodaje da imaju dosta površina kojima predstoji čišćenje i privođenje zemljišta poljoprivrednoj nameni, te je iz tog razloga i povećan budžet.

Sledi parcelizacija terena, priprema atarskih puteva, projekat čišćenja kanalske mreže, odvodnjavanje i navodnjavanje, kako bi se teren priveo što boljoj nameni. Komasacija K.O. Zasavica i program komasacija K.O. Šašinci su takođe projekti za iduću godinu, koji će se finansirati iz gradskog budžeta, preko Uprave za poljoprivredu koja je rešena da radi na uređenju poljoprivrednih površina, jer su srazmerno sa veličinom gazdinstava parcele male i razuđene, te će komasacijom i uređenjem zemlje, ona biti slobodna za dolazak investitora i velikih kompanija.

Projekat kanalske mreže odvodnjavanja i navodnjavanja mačvanske strane i komasacija katastarskih opština Radenković i Šašinci, omogućiće poljoprivrednim proizvođačima mogućnost navodnjavanja, gde se hiljadu hektara nalazi pod paprikom.

Krediti su ove godini iznosili od 100.000 do 300.000 dinara, gde je Grad učestvovao u delu kamate od deset odsto, a krediti su bili za nabavke u stočarstvu i repromaterijal u ratarstvu i povrtarstvu. Za iduću godinu jedna banka je poljoprivrednim proizvođačima ponudila kredit bez kamate na godinu dana, i iznose do milion dinara.

- Ove godine smo ubacujemo u kreditiranje i zakup državne zemlje, jer smo godinama imali velike probleme, a državnu zemlju u zakup uzimali su samo stočari - kaže Nastović. - Pola zemlje je išlo po pravu prečeg zakupa, a pola na licitaciju, nakon toga dve godine unazad, svu državnu zemlju Grad je izdavao po pravu prečeg zakupa, koju su na kraju dobijala samo stočarska gazdinstva.

Sremska Mitrovica ima samo pet hiljada hektara državne zemlje, i najlošije i najudaljenije parcele u Bosutu i Rači, uzimali su poljoprivrednici koji se bave stočarstvom, a u tom delu ima najmanje stočara. Sledile su razne žalbe koje su dovodile do toga da maksimalno uspore proces licitacije. Ove godine sva zemlja je otišla u zakup, osim dela pašnjaka.

- Hektar zemlje ove godine je izdat u zakup od 194 evra za njivu treće klase, jer procentualno najviše imamo takve zemlje na našoj teritoriji - kaže Nastović i dodaje da je licitacija imala dva kruga, a sledeće godine ne očekuju negativne promene po pitanju izdavanja u zakup državne zemlje.

Ove godine 400 hektara državne zemlje završilo je na licitaciji, od ukupno 5.000 hektara. Više od 800 hektara bez nadoknade daje se Kazneno-popravnom zavodu i Poljoprivredno-stručna služba Sremska Mitrovica dobija oko 100 hektara bez nadoknade, dok „Mitro-Srem” 600 hektara pod zalivnim sistemima, dobija po prečem pravu na osnovu infrastrukture. Sve ukupno,  3200 hektara izdaje se po pravu prečeg, tako da samo 400 hekatara završi na licitaciji.

- Sa tim procedurama izdavanja državne zemlje u zakup mi se bavimo tokom cele godine. Čim se završi jedan program, stigne drugi - kaže Nastović, ali od izdavanja državne zemlje ove godine prihod će iznositi oko 35 miliona dinara, što je skoro duplo manje nego prethodne, zbog povlastica poljoprivrednicima.

- Imamo više od 200 mini farmi koje su aplicirale za zemlju za pravo prečeg zakupa, međutim ove godine zemlju po pravu prečeg zakupa državnu zemlju dobili su isključivo ratari - kaže Nastović.

Na području Sremske Mitrovice ima oko 7.000 registrovanih gazdinstava koja se bave poljoprivrednim proizvodnjom, što predstavlja prihod za oko pedeset odsto stanovništva. Ratarska proizvodnja i žitarice su najzastupljenije- kukuruz oko 25.000 hektara,  na oko 13.000 hektara nalazi se pšenica, oko 7.000 hektara je pod sojom, na 500 hektara voće i na oko hiljadu hektara gaje se povrtarske kulture.

- Iz godine u godinu finansiramo besplatnu analizu zemlje putem konkursa, omogućavamo poljoprivrednicima da putem analize znaju u kojoj se fazi nalazi zemljište i dobijaju preporuku za tretman zemljišta - kaže Vladimir Nastović i dodaje da se kvalitet zemlje smanjuje, jer nema dovoljno stočarskih gazdinstava, koja bi đubrivom oplemenila kvalitet zemlje.

Uzurpacije više neće biti

Kako ističe Vladimir Nastović, u godini koja sledi ne očekuje se uzurpacija državne zemlje, što je prethodnih godina bio slučaj. Tokom godine je konstatovano da je uzurpirano oko 120 hektara. Za 90 hektara su potpisana vansudska poravnanja, a sa 30 hektara su skinuti usevi.

Te površine nadzirane su 24 sata, mesec i više dana, da bi se sačekalo zrenja useva. U stalnom kontaktu su bili poljočuvari sa policijom, koja je takođe pomagala, da se stane na put neovlašćenom korišćenju državnog zemljišta. Poučeni takvim iskustvom, očekuje se da u narednim sezonama uzurpatori ustuknu.

Sadnja za poznatog kupca

Opštinari pokušavaju da usmere poljoprivrednike da se ne bave samo ratarstvom. Analize kažu da je zemlje idealna za voćarstvo zbog padina Fruške Gore i povrtarstvo, konkretno paradajza i krastavaca. Grad pokušava da pomogne i „Mitrosu”, koji je do sada zaposlio radnike za jednu smenu, a imaju kapacitet za tri, te će se broj zaposlenih u ovoj velikoj kompaniji za preradu mesa u budućnosti povećati.

- Cilj nam je da što više naših poljoprivrednika usmerimo na ugovorenu sadnju, odnosno da po završetku setve ili branja već imaju kupce za svoju robu - kaže Nastović. - Nemačka povrtarska firma je zainteresovana za kupovinu hladnjače „Pinki“ i gradnju skladišta. Ova firma koja je lider u Evropi u proizvodnji kornišona trenutno traži kooperante u Sremu. Takođe, turska kompanija je zainteresovana za zakup državne zemlje na kojoj bi podigli zasade voća na Fruškoj gori, nakon čega bi izgradili hladnjaču i jedan deo prerade i takođe bi trebali da se okrenu saradnji sa mitrovačkim poljoprivrednicima koji se bave voćarstvom.

Po selima dve hiljade ugroženih

Prema podacima Centra za socijalni rad „Sava” u sremskomitrovačkim selima ima 2.160 socijalno ugroženih stanovnika koji primaju stalnu novčanu pomoć. Redovnu novčanu nadoknadu u gradskim mesnim zajednica primalo je 1.469 stanovnika. Centar za socijalni rad „Sava” vodi računa da meštani svih sela koja pripadaju Sremskoj Mitrovici dobiju pomoć.

U Laćarku ima 230 porodica socijalno ugroženih, a 596 korisnika socijalne pomoći, u Kuzminu ih ima 59, a broj korisnika je 151. U Martincima je 87 porodica i 212 korisnika, a u Mačvanskoj Mitrovici 167 porodica i 441 korisnik pomoći. U Bešenovu ima 10 porodica i 19 korisnika, u Bosutu 22 porodice i 42 korisnika, Velikim Radincima 35 porodica i 89 korisnika.

Socijalno ugroženih porodica ima i u Grgurevcu – 27 i 59 korisnika. Isto toliko porodica ima i u Divošu, ali 69 korisnika nekog vida socijalne pomoći, dok je u Zasavici evidentirano 54 porodice i 138 korisnika. U Jarku ima 63 porodice i 190 korisnika, u Noćaju 46 porodica , a 106 korisnika. Socijalno ugroženih porodica ima i u Ravnju – 42 i 86 korisnika, u Radenkoviću je 31 porodica i 79 korisnika, u Salašu Noćajskom evidentirane su 23 porodice i 44 korisnika.

Na 20 ugroženih porodica u Sremskoj Rači, grad daje pomoć za 79 korisnika, dok u Staroj Binguli ima pet porodica i isto toliko korisnika. U Šašincima je 33 porodice i 76 korisnika, u Šuljmu 14 porodica i 26 korisnika, Čalmi  26 porodica i 47 korisnika, Ležimiru 27 porodica i 52 korisnika, Manđelosu 14 porodica i 30 korisnika i Šišatovcu 7 porodica i 14 korisnika.

Direktorka Centra za socijalni rad „Sava” Snežana Stanisavljević objasnila je da ova usanova nastoji da njene usluge budu dostupne i seoskom stanovništvu, pa u sklopu toga socijalni i drugi stručni radnici i volonteri redovno izlaze na teren, ulaze u porodice, a sarađuju i sa radnicima iz mesnih kancelarija koji imaju podatke „sa terena”.

- Porodice su prilično šarolike. Postoje pojedine mesne zajednice u kojima dominiraju Romi, ali što se tiče recimo fruškogorskih sela, tu imamo dosta domicilnog stanovništva. Tu su oni koji možda nisu nikada dobili šansu da rade, ili su izgubili posao u tranziciji. U Šišatovcu imamo starosedeoce, ali i izbegličko stanovništvo, u Manđelosu domicilno staro stanovništvo i oni koji su došli posle Drugog svetskog rata čine najveći deo korisnika, dok u Ležimiru dominiraju starosedeoci. Slično je i u drugim selima u kojima pođednako sprovodimo čitav niz akcija, od nabavke ogreva preko brige o staračkim i samačkim domaćinstvima i slično – rekla je Snežana Stanisavljević.

LJ. M.

Malo je nekom mnogo

Centar za socijalni rad „Sava” u Gradskoj kući podelio je paketiće deci iz socijalno ugroženih porodica. Kako je paketiće dobilo čak 900 mališana, organizovane su tri predstave. Prema objašnjenju Vojislava Mirnića, vršioca dužnosti načelnika Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu novogodišnji i božićni praznici su pravi trenutak da se grad seti najsiromašnijih i socijalno ugroženih sugrađana.

- Ovo je prilika da, uz donatore, pomognemo deci čije porodice nisu u mogućnosti da im obezbede poklone za praznike. Naše malo je za njih mnogo – istakao je Mirnić.

Direktorka Centra za socijalni rad „Sava” Sremska Mitrovica Snežana Stanisavljević ističe da se ustanova i ove godine potrudila da nađe donatore i da nijedno dete ne ostane bez novogodišnjeg paketića.

- Mi se sa njima radujemo. Nama je ovo dvadeseta godina za redom kako delimo paketiće i podelili smo ih preko 80.000 u našoj opštini i ovo nam je najlepša akcija na kraju svake godine, pa i ove – rekao je Miroslav Radovanović, predsednik Udruženja „Dete i svet”.

Maša Stakić

Foto: Filip Bakić