Knjiga Dejana Ristića predstavljena u Titelu

Izdanje „Mitovi srpske istorije”, istoričara Dejana Ristića, koje je objavila „Vukotić media” predstavljeno je Titeljanima u organizaciji Narodne biblioteke „Stojan Trumić”.

Govoreći o potrebama naroda da stvara mitove, istoričar Dejan Ristić, istakao je da Srbi nisu u tome usamljeni. Mitove imaju svi narodi sveta, a karakteristično je to da ljudi radije veruju mitovima nego istorijskim faktima. On je u knjizi izdvojio dvadeset najčešćih mitova ukorenjenih u biću srpskog naroda, od nemanjićke Srbije do najnovijeg doba. Iz knjige možemo saznati istine i zablude o Kosovskom boju, o zlatnim kašikama i viljuškama kojima se navodno 1189. godine služio srpski župan Stefan Nemanja prilikom susreta sa rimskim carem i nemačkim kraljem, Fridrihom Barbarosom, o Dolini jorgovana, o Skadru na Bojani, o sudbini vojvode Petra Bojovića po dolasku komunističke vlasti, o epitetu Veliki koji su nosili trojica srpskih vladara, te zašto nema petokrake na Titovom grobu...

Autor podseća i na neke opšte poznate činjenice, koje padaju u drugi plan, poput one da su epske pesme kakve poznajemo, nastale mnogo posle Kosovskog boja, pa su često pomešane činjenice i pesnička imaginacija. Tako je skoro potpuno zaboravljen Drugi kosovski boj, iz 1448. godine kada je mađarsko-srpski junak, Janoš Hunjadi - Sibinjanin Janko, poveo mađarsku vojsku ojačanu vlaškim odredima u boj protiv Turaka. Đurađ Branković, drugi sin Vuka Brankovića ocenio je da su Turci prejaki i odbio je da se priključi Hunjadiju.

Priča o Dolini jorgovana za Jelenu Anžujsku je sasvim nov mit, nastao 1991. godine kada je poznati srpski pisac Tiodor Rosić, tu priču u potpunosti izmislio i obajkovio. Priča je još uverljivija jer je napisana arhaičnim srpskim jezikom. Bez obzira na istorijske činjenice, u Kraljevu su munjevito reagovali, pa je tako nastala predivna manifestacija „Dolina jorgovana”.

Priča da su komunističke vlasti tukle čuvenog vojvodu Petra Bojovića i da je on umro od posledica te torture, je takođe neistinita. Istina je da je da su ga u novembru 1944. pozvali na razgovor i zadržali ga tri dana, nakon čega se vratio kući bez ikakvih vidljivih tragova nasilja.

„Istoričari pišu za one koji žele da znaju, a publicisti za one koji žele da veruju!”- ponovljene su i ovom prilikom, reči profesora Radivoja Radića, sa beogradskog  Filozofskog fakulteta.

Tekst i foto: S. Diklić