Kikinda dobila Info-centar kroz prekograničnu saradnju s Rumunijom
KIKINDA: Ozvaničen je početak rada Info-centra u sklopu IPA programa prekogranične saradnje i projekta „Mobilnost radne snage u pograničnom regionu” gde učestvuju Regionalna prvivredna komora Severnobanatskog okruga i Gradska uprava Kikinde, dok je partner iz Rumunije Privredna komora iz Temišvara.
Info-punkt se nalazi u kikindskoj Gradskoj kući.
Član Gradskog veća zadužen za lokalni ekonomski razvoj Saša Tanackov saopštio je da će Kikinđani i žitelji ovog dela Banata, takođe i predstavnici firmi, biti u prilici da, na jednom mestu, dobiju sve relevantne informacije koje se tiču zapošljavanja s obe strane granice.
„Prevashodni interes lokalne samouprave jeste da poslodavce iz Rumunije motivišemo da ovde otvaraju proizvodne pogone. Dolazak kompanije „Zopas” u naš grad to je nesumljivo potvrdio. Važno je i da naši ljude shvate da je za rad u inostranstvu potrebno ostvariti određene preduslove. Konkretno, u slučaju naših država, neophodno je da rumunski Senat ratifikuje Sporazum kojim se regulišu sve odredbe koje se tiču radnog odnosa. Srpski parlament je prošle godine usvojio ovaj važan dokument“, ukazao je Tanackov.
On je dodao da su zalaganja da granični prelaz Nakovo – Lunga između Srbije i Rumunije bude otvoren 24 sata, i da tuda saobraćaju kamioni i autobusi, što je takođe preduslov za ekonomičnije poslovanje i dinamičniji ekonomski razvoj.
„To bi izvozno orijentisanim firmama, poput fabrike „Toza Marković” ili pogona „Zopas” u našem gradu, pojeftinilo troškove prevoza. Od početka otvaranja, ovaj prelaz je koristilo više od pola miliona ljudi“, precizirao je Tanackov.
Menayerka ovog projekta ispred rumunskog parnera Dajana Buzatu, saopštila je da u ovom trenutku Županiji Timiš nedostaje između 1.500 i 2.000 radnika i navela da je za brži protok radne snage, roba i kapitala neophodno da granični prelaz Nakovo - Lunga radi 24 sata.
Direktor Regionalne privredne komore Severnobanatskog okruga Tibor Horvat, ukazao je i na konkretne benefite koje su zahvaljujući ovom projektu ostvarili naši građani:
„Programom besplatnog učenja rumunskog jezika bilo je obuhvaćeno 68 lica koja pripadaju grupi teže zapošljivih. Više od polovine je, zahvaljujući poznavanju rumunskog jezika, došlo do radnih mesta“, kazao je Horvat.
M. Mitrović