Kikinda brzim ekonomskim razvojem otvara nova radna mesta

Budžet grada iznosi više od dve milijarde dinara, a lokalna samouprava pre četiri godine zatekla je dugove koji iznose skoro polovinu buyeta, tačnije 980 miliona dinara koji su napravile javna preduzeća i Gradska uprava.

- Mi smo morali brzo da napravimo viziju grada i načeli najteže teme. Problem Grada je što se nalazi na severu Vojvodine i Srbije i nema komunikaciju sa infrastrukturnim delom države, mislim na autoput i tada smo se odlučili na važan cilj za nas, a to je otvaranje graničnog prelaza sa Rumunijom- ističe Markov i dodaje da je ta odluka dovela do napretka, komunikacije, fluktuacije ljudi, robe.

Sledeći veliki problem je bio taj što grad nije imao nijednu ni domaću, a ni stranu investiciju, ali ni ponudu za ulagače. Tada je odlučeno da se izgradi prva industrijska zona, iako je to i dalje bio period dugova.

-Završetak industrijske zone u rekordnom roku od godinu dana doneo je prvu stranu investiciju. Francuska kompanija „Mekafor“ otvara svoju fabriku kod nas, što automatski privlači i druge investitore- ističe Markov i dodaje da konačno dolazi do ekonomskog razvoja.

Gradska uprava uz pomoć države revitalizuje stare gigante „MSK“, te fabriku „Toza Marković“ koju preuzima „Srbijagas“ i u njima danas radi 1.200 ljudi, te Kikinda postaje na dobrom glasu da brzo i lako realizuje investicije.

- Najveći investitor italijanski „Zopas“ tada otvara fabriku u objektu bivše livnice, koju Grad kupuje i daje „Zopas“-u u zakup, što je važno, jer smo mi njima pristupili kao partneri- podseća Markov.

Za godinu i po dana koliko italijanska kompanija posluje u Kikindi otvoreno je više od 500 radnih mesta, a sada je pokrenuta i druga faza, te „Zopas“ kreće u izgradnju nove fabrike, koja će zaposliti još ljudi.

-Trenutno radimo na otvaranju još jednog postrojenja italijanske „Kalcedonije“, jer su otkupili zemljište u industrijskoj zoni i dobili dozvolu za gradnju i očekujemo da će do kraja godine biti otvorena i njihova fabrika- ističe gradonačelnik Kikinde.

Industrijska zona prostire se na 20 hektara, i sa dve firme, jer „Zopas“ posluje van industrijske zone, kapacitet je popunjen, te je Grad odlučio da krene u izgradnju druge industrijske zone, koja će se nalaziti na samom ulazu u grad, već ima zainteresovanih investitora, a završetak gradnje očekuje se kroz godinu dana.

-Trideset godina nismo imali nijednu zonu, a sada imamo takoreći dve. Nova radna mesta dovela su do toga da od 60 hiljada stanovnika, na Birou je 3.800 nezaposlenih lica, što je dobra statistika- napominje Pavle Markov.

Osim velikih projekata, otvorena je i mlekara koja zapošljava 50 radnika, te je napravljen ugovor sa firmom „Automotive“ iz Sente, koja je zaposlila 500 ljudi iz Kikinde, zatim „Le Belier“ uskoro zapošljava 100 radnika čim radovi na hali budu gotovi, ali su i domaće firme uposlile još 200 radnika, kao i „Lidl“ koji čim bude otvoren planira da otvori još 40 novih radnih mesta.

-To je više od 2.000 radnih mesta u roku od dve godine, što je potpuno drugačija situacija u odnosu na pre nekoliko godina kada su ljudi masovno dobijali otkaze- ističe Markov i dodaje da je vizija ekonomskog razvoja lokalne samouprave defitivno dala rezultate.

Prema njegovim rečima, imaju kvalitetan odnos i sa Pokrajinom i sa Republikom i zajednički realizuju velike projekte, kao što je na primer je put Bašaid- Kikinda, a i deo izgradnje industrijske zone je finansiran iz Republike.

-Sada imamo veliki projekat fabrike vode koji se finansira iz KFV banke i Republičke vlade, koja će biti otvorena za tri godine i to je investicija od 6 miliona evra i veoma značajna za Kikinđane koji vodu ističu kao jedan od većih problema- kaže Markov.

Gradonačelnik Kikinde dodaje da im je prošla godina bila značajna po mnogim stvarima. Između ostalog, rekonstrisano je deset vrtića, ali je uloženo i u škole, a ulaganja su pođednaka i u gradu i u devet mesnih zajednica koliko broji opština, za koje su povećana sredstva, i u većini sela urađena rekonstrukcija ulica.

Umesto sedam jedno javno preduzeće

Gradska uprava je radila na racionalizaciji, te Grad danas funkcioniše sa sedam članova Veća, računajući gradonačelnika i zamenika, što čini jedinstven sistem u Srbiji, da Gradom upravlja tako mali broj ljudi.

-Potrošnja goriva je prepolovljena, dnevnice smo ukinuli na samom početku i onda smo uradili veliki projekat, prvi u Srbiji, i ukinuli sedam javnih preduzeća i agencija i osnovali jedno javno preduzeće koje danas funkcioniše bolje, nego što je nekada sedam- ističe Markov i dodaje da su danas troškovi za 200 miliona dinara niži.

Budžet Kikinde za ovu godinu je 2,4 milijarde dinara, a investicioni deo se povećava iz godine u godinu.

Velika ulaganja iz buyeta su i u sportu i u kulturi, te je prošle godine izgrađen muzej „Terra“ jedini muzej velikih skulptura terakote u svetu u koji je uloženo 40 miliona dinara, ali i rekonstrukcija Narodne biblioteke, čija fasada je deset godina stajala pod skelama.

U Kikindi se radi i rekonstrukcija kanalizacione i vodovodne mreže, a za ovu godinu je planiran i veliki projekat izgradnje Gradske pijace, koja će biti gotova za dve godine. Kikinda je na ulasku u grad dobila i kružni tok, a u planu je i izgradnja novog prema industrijskoj zoni.

-Imamo i projekat rekonstrukcije velikih bulevara, koji će gradu dati novi izgled, ali to će biti realizovano kroz par godina- kaže Markov i ističe da se u sve oblasti ulaže, te se đacima organizuje prevoz, svaka beba po rođenju dobije paket, stipendiraju se studenti u iznosu od 8.000 dinara, kupljeno je četiri nova vozila Hitne pomoći za Dom zdravlja, 19 miliona uloženo je u bolnicu u solarne panele koji su smanjili troškove triput...

Sve kikindske nagrade

- Dobili smo i tri značajne nagrade, jednu od Evropskog parlamenta, zatim nagradu za najbolju manifestaciju u Srbiji „Dani ludaje“ i proglašeni smo za grad koji izdaje najbrže građevinske dozvole po statistici ministartsva- ističe Markov i dodaje da su proglašeni i kao jedan od dva najčistija grada u Srbiji.

Kikinda je najpoznatija po nagrađenoj manifestaciji, ali i sovama koje su svetska atrakcija, te je i Bi-bi-si došao da napravi prilog baš iz ovog grada, što je odličan turistički potencijal. Specifičnost grada je i mamut Kika, koja se nalazi u muzeju u centru, a ove godine kreće se i u rekonstrukciju pozorišta.

Markov je posebno ponosan na dve novootvorene pedijatrije u gradu, kupljeni su i novi medicinski aparati, policijska uprava je takođe dobila nova vozila, uloženo je i u Sportski centar, te je bazen dobio nove pločice...

Markov napominje da su stvari zaista krenule na bolje, što vide svi građani i da su ulaganja dala rezultate.

Maša Stakić