KI: Za „Toplanu“ traže koncesionara na 40 godina

Naredni korak biće raspisivanje javnog poziva za kompanije koje ispunjavaju uslove za preuzimanje upravljanje sistemom grejanja u Kikindi. Po usvojenoj odluci, ukoliko bude zainteresovanih za javno-privatno partnerstvo s „Toplanom”, neophodno je da budući koncesionar investira oko 3,5 miliona evra. Opozicija je kritikovala odluku, smatraju to lošim potezom gradske vlasti jer je procenjena godišnja dobit „Toplane“ 144.000 evra, što je za period od 40 godina gotovo pet miliona evra.

Odgovarajući na kritike opozicije, gradonačelnik Kikinde Pavle Markov je podsetio na to da je prethodna vlast tokom petogodišnjeg perioda napravila dugovanja u „Toplani“ od gotovo 300 miliona dinara. A što se tiče pominjanih 144.000 evra, Markov je ukazao na to da se radi o projekciji dobiti na godišnjem nivou, takođe i na činjenicu da je kikindska „Toplana“ među najstarijima u Vojvodini.

To je inicijalni akt i ostaje da se vidi kako će teći dalja procedura, kategoričan je Markov, smatrajući da je koncesija optimalno rešenje.

Mi smo, dodaje, definisali naše uslove.

Ukoliko pronađemo zainteresovanog partnera, biće odlično. U suprotnom, učinićemo sve da korisnici imaju nesmatano snabdevanje toplotnom energijom, kaže Markov.

Direktor JP „Toplana“ Miroslav Čičulić je podsetio na to da je od 2010. do 2012. godine nastao ogroman dug, kao posledica veoma nepovoljnog ugovora koji je „Toplana“ sklopila sa „Srbijagasom“.

On je predočio da je u ovom trenutnu najhitnije ulaganje 120 miliona dinara, prvenstveno za nabavku novih kotlova, i da za takve investicije preduzeće nema para, niti mogućnosti za kreditno zaduživanje. Od deset kotlova kojim raspolaže „Toplana“, jedan je u funkciji deset godina, a svi ostali su stari 35 i 40 godina. 

M. Mitrović

Projekat „Kikinda objektivno” realizovala je „Panonija media” u saradnji s „Dnevnikom”. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat