Karađorđevo - selo bez posla, zemlje i nadležnosti

hvalili da nema boljeg mesta za život.

Danas, a posle dešavanja iz poslednje decenije prošlog i tranzicije u ovom veku, rekoše nam neki meštani, gotovo svi (po zadnjem popisu bilo je preko 1.000 stanovnika) bi odavde pobegli samo kada bi imali gde. Nema ovde više posla, jer je „Karađorđevo“ pre 5-6 godina pripojeno Vojnoj ustanovi „Morović“, selo nema svoju katastarsku opštinu, Vojska, odnosno Ministarstvo odbrane vlasnik je komunalne infrastrukture. Mesna zajednica brine o vodosnabdevanju, kanalizaciji, iznošenju smeća, ali objekti nisu njeni, jer je selu u vlasništvo, bukvalno, pripalo samo groblje.

– Dogovor sa Vojskom koji je bio na vidiku pre nekoliko godina nije postignut, odnosno nije ništa dogovoreno između lokalne samouprave i Vojske – kaže Stevica Nonković, novoizabrani predsednik Saveta Mesne zajednice „Karađorđevo“. – „Morović“ nema nikakve ingerencije nad samim selom pa onda i ne ulaže u njegovu revitalizaciju što je u ovom trenutku preko potrebno.

On naglašava da se, zbog nerešenih odnosa između mesne zajednice, odnosno lokalne samouprave s jedne i

Vojske, nastavljaju problemi

u vodosnabdevanju, ali i u pružanju drugih komunalnih usluga.

– Iz tog razloga mi se osećamo kao svoji na tuđem. Da bi barem sačuvali Karađorđevo ovakvo kakvo jeste potrebno je da izglasamo novi samodoprinos. Godišnji prihod od samodoprinosa je svega 2,5 miliona dinara, ali i to puno znači za funkcionisanje sela. Ukoliko se ne bi glasalo za samodoprinos, na primer, od troje zaposlenih u MZ, jedan je komunalni radnik, ostao bi samo sekretar koga plaća lokana samouprava – upozorava predsednik MZ „Karađorđevo“.

Iz vremena lepog života, koji se tek ocenjuje sa istorijske distance, ostala su sećanja, objekti i njive koje su hranile vojsku nekada velike Jugoslavije. Na oko 5.000 hektara oranica proizvodila se hrana, ovde su bile velike farme krmača, tovnih svinja i junadi, krava muzara, ovaca. U vremenu kada je ovde „bog“ hodao po zemlji ovde je radila klanica, velika fabrika stočne hrane sa ogromnim silosima, proizvodilo se seme za ratarenje, a Karađorđevo je imalo toplanu pre Bačke Palanke. Vojska je izgradila višespratnice, ljudi su izgradili kuće, radilo je u stalnom radnom odnosu preko 500 radnika, a tokom godine još toliko sezonaca zarađivalo je solidno. Danas su ostali zatvoreni i napušteni objekti, radi poznata vojna ergela, tu su i lovište, šume, predsednička rezidencija je u blizini, ali ljudi je sve manje.

– Prestankom rada VU „Karađorđevo“ ostali su objekti koji više nisu u funkciji, a, čini se, nikome do njih nije stalo – dodaje Nonković. – Toplana je davno prestala sa radom i ona je devastirana, a šta će biti sa njom niko ne zna da odgovori. Koliko je situacija poražavajuća možda najbolje govori da mi u Karađorđevu nemamo gde da obavimo podušje posle sahrane. Nekada čuveni restoran VU koji je, između ostalog, služio i za takve prilike, je zatvoren.

On ističe da prilikom saharana članovi porodica moraju da kontaktiraju VU „Morović“ i čekaju da li će dobiti dozvolu za korišćenje prostora, te da ništa bolje, čak i gore je u pripadajućim naseljima Novi, Gornji i Donji Majur.

– Da bi spasli šta se spasti može, morali bismo izglasati barem samodoprinos, a ako se to desi planirali smo da sredstva uložimo u izradu potrebne projektne dokumentacije, a tu su i investicije i investiciona održavanja, pa pomoć starim i bolesnim licima, pomoć porodiljama... O tome će se meštani izjašnjavati 24. aprila, a samodoprinos bi važio od 2016 - 2021. godine – zaključio je Stevica Nonković.

Miloš Sudžum

Četiri đaka prvaka

Četvororazrednu nastavu u „Karađorđevu“ pohađa 17 đaka, a ova odeljenja pripadaju Osnovnoj školi „Branko Ćopić“ iz

susednog Mladenova. Prvi razred pohađa četvoro, drugi

dvoje, koliko ima i u trećem, a u četvrtom razredu je devetoro đaka.

U Vrtiću ima 24 mališana, ali ovde kažu da neku decu u ovu ustanovu roditelji dovode iz susednog Mladenova, pa i Bačke Palanke, jer se tamo čeka na smeštaj.