Kad se Hetinčani svih zemalja ujedine

Naime, nakon dvadesetak minuta vožnje, uspeli smo da stignemo od Srpskog Itebeja do - Hetina. Prolazeći pored njiva i šumaraka iz kojih izviru vetrenjače ili neki drugi napušteni objekti, nailazimo na “Tamašfalva” koje je od rumunske granice na svega 400 metara. Ulazimo u roming i glavnu ulicu Borisa Kidriča, a dočekuju nas tunjava kiša i raspoložena meštanka Edit Sarka, predsednica Mađarskog kulturno-umetničkog društva “Sečenji Ištvan”. I nigde druge žive duše...

- Mi smo ovde mešani, imamo 55 odsto Mađara i 45 odsto Srba. Na papiru nas je oko 500, ali ja mislim da nas nema više od 380 - najpre nas Edit upoznaje sa statističkim podacima naseljenosti Hetina. Uz to navodi kako je to selo najviše imalo 2.326 žitelja, ali davne 1921. godine. Od tada su se desile mnoge imigracije i emigracije, da bi se danas stiglo do broja koji je u stalnom padu. - Svi mladi odlaze u inostranstvo ili u gradove, nemaju zbog čega da ostanu, nemaju mogućnost zapošljavanja. Oni koji imaju malo zemlje, ne mogu od nje da opstanu, a oni koji su imućniji imaju više od 50 hektara, oni mogu da žive od poljoprivrede.

Budući da Hetin ima jednu prodavnicu i Poljoprivrednu zadrugu, 90 odsto meštana se bavi poljoprivredom. To smo, nekako, i znali... Ali, ono što nas muči iz nedelje u nedelju, jeste pitanje - zašto mladi ne iskoriste selo u kojem ničega nema, ne bi li napravili nešto?

- Nikad nisam ni pomišljala da će ovo selo možda da izumre, čak ne bi ni trebalo jer ovde ispod nas imamo termalnu vodu od 85 stepeni. Kad bi se to normalno iskoristilo, moglo bi da se izgradi velnes centar, ali i da se koristi za grejanje. Ne mogu da shvatim zašto ne žele da ulažu u ovo naselje, kad mi imamo i izuzetno čist vazduh, divljač, ptice, ribe u Begeju, sve nam je lepo i čisto jer nema šta da nam zagađuje okolinu - pita se naša domaćica, a i mi se pitamo zajedno sa njom. - Sve to može da koristi i za turiste koji žele da se odmore od buke. Krivo mi je, mnogo putujem i obišla sam celu Jugoslaviju, videla sam da se u Srbiji više izgradi turističkih naselja i vodi se računa da tamo nešto bude, a nisu ništa bolji od nas.

Ispod Hetina ima i plina, a to selo je jedino u opštini Žitište u koje ga nisu i uveli. Iako imaju mogućnost da pišu projekte i dobiju novac od Evropske unije za ulaganje u selo, pravila nalažu da 25 odsto sredstava za finansiranje nekih projekta mora da obezbedi Srbija. A država ni ne zna da tamo negde, na rubu svojih granica, tik uz Rumuniju kojoj je ostavila nekoliko njiva i salaša tokom raspodele, postoji neki mali Hetin u kojem se nešto, možda, i dešava. A samo kad bi znali šta se sve dešava u njemu... Recimo, u Hetinu se svojevremeno pojavio vampir, verovali ili ne! Ali bolje nemojte poverovati, jer to je samo šala kojom želimo da privučemo pažnju na ovo zaboravljeno seoce.

A sad šalu na stranu. U tom, nekada „Tamaševom selu”, postoji nekoliko manifestacija i dana u godini koji njihove šorove pretvara u centar međunarodnih zbivanja. Najpre svake zadnje subote u aprilu, što je ove godine bilo prošlog vikenda, MKUD „Sečenji Ištvan” ima manifestaciju „Festival palačinaka”. E, u to možete slobodno da verujete!

- Bude tu svega i svačega - uverava nas Edit. - Pečemo palačinke, jedemo ih, bacamo,... U Domu kulture bude nastup, jer imamo kulturni program. Dolaze nam grupe iz Mađarske, Rumunije, naše opštine i susednih opština, okupljamo Udruženja žena. Sve nam je mešano, a uveče imamo ples.

Ko propusti palančikarenje, ima priliku da navrati u Hetin i na „Susret Hetinčana” koji organizuju svake druge godine u julu, već 12 godina. Treća šansa je Dan Mesne zajednice koji se obeležava 1. avgusta.

- Tada je naše Udruženje suorganizator sa MZ, pa organizujemo takmičenje u kuvanju paprikaša, izlažemo ručne radove, uveče imamo neki bal, igranku, a tokom celog dana su sportske aktivnosti. Tada nam dolaze pobratimi, ali i društva iz Rumunije sa kojima imamo potpisanu kulturnu saradnju - priča predsednica „Sečenjija Ištvana”, u okviru kojeg postoje brojne sekcije poput dečje dramske grupe kao i one za odrasle, mešoviti hor, folklor za mlade, grupu modernih plesova i aktiv žena. I sve to za njih 60 Hetičanki od sedam do 77 godina, i više.

Inače, srpski Hetin je pobratim sa mađarskim Hosuhetenjom ili „Dugim Hetinom” koji se nalazi kod Pečuja, ali te dve iste reči nemaju i isto značenje, već je puka slučajnost. Ali ona je, pak, povod da se svi „Hetini ovog sveta” ujedine i učestvuju na svojevrsnoj Olimpijadi guranja kolica, koja se održava u Hosuhetenju. Pa tako, ovi ili oni, ovakvi ili onakvi Hetinčani žive i u Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj,...

Lea Radlovački

Bogata prošlost, kratka budućnost

Hetin je nekoliko puta bivao osnivan, sravnjivan sa zemljom, podizan, spajan, spaljivan, širen, nazivan pustinjom... Sredinom 15. veka ono je bilo naselje zvano Tamašhaza, koje je za vreme Turaka izgorelo. Međutim, Tamašfalva ima veze sa Komorijem Bedekovičem Tamašem iz Segedina, koji se sredinom 19. veka doselio sa svojim radnicima kako bi uzgajao duvan. Ubrzo je selo ponovo spaljeno tokom ustanaka, a život mu se vraća 1854. godine. Oko 1920. godine dobija ime Hetin, a od 1965. prelazi iz opštine Nova Crnja u opštinu Žitište. Do Drugogo svetskog rata tamo su živeli samo Mađari i Nemci, a nakon toga su se doseljavali Bosanci, a tokom ’90. godina i Srbi iz Hrvatske. U međuvremenu bilo je i nekoliko naleta odlazaka iz Hetina, što to mesto odvodi u propast.

- Mislim da će ovo selo zaživeti još najviše 20 godina, jer oni koji su izuzetno bogati sve će pokupovati - kaže Edit Sarka, navodeći da se kuće u Hetinu mogu kupiti za 1.000 evra jer su sve od naboja, a one koje su „cakum-pakum” sređene, te koštaju i 20.000 evra.