Julijani Palanački Sombor se nije odužio, velika dobrotvorka zauvek u senci supruga
SOMBOR: Upravni odbor Srpske čitaonice „Laza Kostić“ nedavno je varoškom parlamentu podastro predlog da, u znak priznanja za životno delo, jedna od ulica u strogom centru Sombora ponese ime znamenitog slikara Save Stojkova.
Prema ovom predlogu ime slikara prepoznatljivog po vojvođanskim motivima, preminulog 2014. godine dobila bi Mirna ulica. Jedna je od kraćih unutar četiri somborska venca, pa je i činjenica da u njoj nema puno privatnih domaćinstava čiji bi članovi zbog preimenovanja adrese imali peripetije, opredelila predlagača u izboru ulice koja bi ponela ime Save Stojkova.
Sam podatak da je ovu inicijativu podneo Upravni odbor institucije kulture koje nosi ime somborskog domazeta, Laze Kostića, pojedine Somborce je podstakao na razmišljanja o tome da do sada još nikom nije palo na pamet da za ovakvu čast, imenovanje ulice, predloži najveću varošku dobrotvorku, Lazinu suprugu Julijanu Palanački. Književni teoretičari, pesnici i ljubitelji poezije i dan danji, sa knedlom u grlu i čestom suzom u oku, razglabaju o najsnažnojoj lirskoj pesmi srpske književnosti, „Santa Maria della salute“ Laze Kostića, utrkujući se u objašnjavanju platonske, nikad konzumirane ljubavi giganta naše poezije koju je osećao prema svojoj muzi, lepoj Jeleni Lenki, ćerki Lazinog imenjaka, prebogatog spahije Dunđerskog.
Tragika njihovog odnosa beše inspiracija mnogobrojnih eseja, disertacija i popularnih napisa, ali gotovo ni jedan nije propuštao da kao rezultat duševnog bola zbog gubitka svoje muze, naglasi Lazin potez očajnika i ženidbu „u iznudici“ sa neuglednom, dežmekastom somborskom miražyikom Julijanom Palanački, čija je majka, kao prava nadžak-baba, dodatno zagorčavala život Kostiću do te mere da je i u manastir bežao.
Zahteva poput ovog najnovijeg o davanju imena Save Stojkova jednoj od varoških ulica, bilo je i u prethodnom periodu, ali se kao po pravilu radilo o predlozima koji su podrazumevali isključivo muškarce. Do sada je u ovom gradu tek nešto više od deset ulica ponelo imena žena, pa se tako u nekompletiranom adresaru nalaze i dr Ružica Rip, Isidora Sekulić, Ljubica Odayić, Milka Grgurova, Majka Jevrosima, Marija Bursać, Roza Luksembrug, Vera Gucunja, Vukica Mitrović, Milunka Savić...
Ovakav dugo održavani, kako se to danas moderno kaže narativ, trajao je od smrti Laze Kostića do današnjih dana, pa se nesretna Julijana - Julča, koja je ceo život poeti posvetila, našla s one strane istorije književnosti, što se možda i može razumeti. Međutim, ostala je zaboravljena i od svojih sugrađana, iako je testamentom odredila da celokupna velika imovina nakon njene i muževljeve smrti bude podeljena u dobrotvorne svrhe.
U doba kada su ovakvi potezi bili gotovo svakodnevica kod viđenijih i bogatijih ljudi bez, ali bogami i sa postojećim naslednicima, ovim dobročinstvom Julijana je postala najveći somborski dobrotvor u dugoj istoriji ove varoši, koja nije našla za shodno da joj makar posveti kakav zabačeni sokak, ako ne već koju lepšu i širu ulicu.
Iza Julče, jer Laza je u Sombor kao domazet došao sa svega dva-tri kofera ličnih stvari i praznog novčanika, u zaostavštini njenim sugrađanima ostala je zgrada u centru grada, nekoliko kuća u Vojvođanskoj i Čitaoničkoj ulici, ali i više stotina jutara zemlje, koje je dala u humanitarne svrhe za lečenje Somboraca i školovanje siromašnih đaka, ali ni to izgleda nije bilo dovoljno da u svom Somboru dobije makar jednu ulicu i da time bar malo izađe iz senke slave svog poznatog supruga.
M. Miljenović