Jaganjci lete u Izrael

Predsednik tog udruženja Vilmoš Kočmaroš iz Mola, u svom stadu ima oko stotinu ovaca rase „il de frans”, ali u stadima ovčara ađanske opštine najpopularnija je rasa „vinterberg”, mada je zastupljena i autohtona rasa „čokanska cigaja”.

Kočmaroš kaže da je povećana zainteresovanost za bavljenje ovčarstvom radi proizvodnje mesa, jer jagnjetina ima kupce na domaćem i inostranom tržištu, a proizvodnja mleka se zapostavlja, jer iziskuje više obaveza i nema organizovanog otkupa.

- Prednost rase ovaca koju držim je u tome što mnogo bolje iskorišćavaju pašnjak, nisu tako podložne bolestima i jedino sa papcima imamo nešto malo problema, ali sa radom postižemo da unapređujemo stado. Teško je kada je kišna godina, onda imamo jako mnogo problema sa papcima, jer dolazi do upale zglobova i truljenja papaka pa treba o tome stalno voditi brigu. Baš ova godina je dobrim delom bila takva – objašnjava Kočmaroš.

Kočmaroš se ovčartsvom bavi već četvrt veka, tako što je postepeno povećavao stado sa desetak grla, pa se priseća da kada je dostigao broj od tridesetak, zbog teških prilika 90-tih godina morao je prodati stado, a posle je obnovljeno.

- Dalje proširenje stada zavisi od ćerke. Ona sada završava veterinarski fakultet, nedostaje joj još nekoliko ispita da položi i ako bude imala afiniteta za ovčarstvo nastavićemo sa podizanjem kvaliteta stada i uzgojem priplodnih grla. Momentalno vredi ulagati u ovčarstvo, pogotovo uz subvencije od 7.000 dinara godišnje po umatičenom grlu, takođe i povraćaj uloženog za kvalitetne priplodne ovnove, pa ako bude potražnje priplodne stoke, vredi raditi – smatra Kočmaroš.

Poljoprivrednih gazdinstava koji se bave ovčarstvom nema mnogo, jer prema rečima Kočmaroša, oni koji su nekada držali na malo po nekoliko grla su odustali, opstala je nekolicina ovčara sa stadima od 30 do 50 grla, a najviše je onih koji drže po stotinu i više ovaca. U Molu se sada oko 50 domaćinstava bavi ovčartsvom. Problem je što naselje Mol nema pašnjake, pa se većinom koriste za ispašu površine u čokanskoj opštini, oko Padeja.

Za sezonu po grlu se plaća pašarina od 200 dinara, što nije mnogo pogotovo što može da se plati u dve rate, a svako raspolaže sa svojim parčetom pašnjaka. Teško je naći dobrog čobana, a Kočmaroš veli da imaju sreće jer su našli iskusnog iz Bačkog Petrovog Sela, koji odlično obavlja posoa, vodi brigu o oko 600 grla petorice ovčara iz Mola, ima fiksnu platu od 35.000 dinara mesečno i svaki drugi dan mu se nosi hrana, a za predah ga vlasnici odmenjuju povremeno na po dva dana, jednom ili dva puta mesečno.

- Poteškoću predstavlja što svaka opština korišćenje pašnjaka reguliše svojom odlukom, pa domaći ovčari na tom podurčju gledaju svoj interes pravo prečeg korišćenja, te zbog toga dolaze nevolje kada mi Bačvani dođemo na njihov teren. Ispaša utiče na rentabilnost bavljenja ovčarstvom jer, recimo ishrana kod kuće u oboru mnogo je skuplja, pogotovo u sušnim godinama kakva je bila lane, pa nije bilo dovoljno dateline, sena i silaže.

Meni je konkretno već u februaru ponestajalo kukuruza, a jedino što nam je ispomoglo što smo proletos dobro prodali jagnjad za izvoz za Izrael. Cena je u početku bila jako dobra, ali bilo je obećano 2.000 podsticaja za jagnjad za klanje, međutim, za to nismo nazad dobili dokumentaciju, pa ne možemo da ostvarimo tu subvenciju – ukazuje Kočmaroš, napominjući da je od maja otkup jagnjadi po nepovoljnijoj ceni, a i stalo se sa otkupom.

M. Mitrović

Projekat „Ada danas“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.