Ivan Pančić objektivom sačuvao Zrenjanin od zaborava

Tako je u Fejsbuk grupi „Istorija Bečkereka - Petrovgrada - Zrenjanina” jedan od najaktivnijih članova Ivan Pančić (75), a ujedno i arhivski najbogatijih, budući da od osnovne škole fotografiše svoj grad i tako podseća svoje sugrađane kako se nekad živelo i kako su ulice i građevine nekad izgledale, nastajale, ali i nestajale.

- Moja najveća ljubav su Zrenjanin i Begej - priznaje nam Ivan Pančić, koji se najradije seća svog grada pre nego što se počelo sa izgradnjom čuvenog vodotornja u samom centru, dakle od pre šezdesetak godina. - Mnoga kulturno-istorijska nasleđa su uništena, ali srećom, ja sam ih slikao na vreme. Ne možemo mi protiv napretka, ali imali su mesta gde da zidaju nove zgrade, nisu morali da ruše one koje su već postojale.

Svoje fotografske početke vezuje za osnovnu školu i foto-sekciju kada su mu, jedinom od svih đaka, uspeli razvijanje filma i fotografija, i to petstogodišnjeg drveta u porti gradnuličke crkve za koji se večito prepiralo da li je u pitanju brest ili hrast. Na kraju je ispalo da je u pitanju brest, ali je fotografija ubrzo objavljena u lokalnim novinama, što je našem sagovorniku bio znak da „možda ima talenta” za tu umetnost. Već sa 14 godina napravio je prvu pravu umetničku fotografiju i to pecaroša na Begeju koji je, kako je Pančić savršeno „natempirao”, čerencem upecao sunce u odrazu vode. Razume se, za to svoje delo dobio je mnoge nagrade.

- Za dobru fotografiju je potreban dobar aparat, dobro oko da zapaziš i izabereš svetlo, ali ni tad ne znači da će fotografija biti dobra, treba da imaš i sreće da u pravom trenutku budeš na pravom mestu - odaje nam tajnu iskusni Ivan Pančić, koji je skoro pola veka radio kao fotoreportet u listu „Zrenjanin”, a sada i kao penzioner fotografiše sportske događaje za portal ilovezrenjanin.com. - Mnogi se bave fotografijom zbog para, a ja iz ljubavi.

Najuspešnija i najviše puta ukradena fotografija

Jedna od najuspešnijih fotografija Ivana Pančića jeste prikaz Zrenjanina sačinjenog od svih boja koje postoje, a koje su skoro pa magično isprepletane i uklopljene. Taj rad su mu objavljivali više od 250 puta bez njegovog znanja i odobrenja, a neki su se čak drznuli da se s njom prijave na konkurse i, što je najgore, osvajali bi nagrade. Međutim, budući da naš sagovornik planira da objavi monografiju Zrenjanina, ukoliko uspe da obezbedi novac za taj poduhvat, ova fotografija će se svakako naći među ostalim prikazima grada, te se Pančić nada da će se konačno doznati ko je njen pravi autor.

Međutim, osim fotografisanja, naš sagovornik je i veliki kolekcionar starih fotografija, takozvanih kartonki, i najstarija koju ima je iz 1863. godine. Imao bi i ličnu arhivu daleko veću da mu se nije desio peh, jedan od mnogih koji su mu obeležili život upravo zbog bavljenja fotografijom, ali uprkos tome, svake slike, svakog dela, svakog „deteta” se seća i nijedno ne izdvaja kao najdraže.

L. Radlovački

Foto: portret Ivana Pančića - S. Šušnjević