Iren i Lajoš Baji iz Čoke proslavili 70 godina braka

Upoznali su se i zaljubili na novogodišnjem balu na izmaku 1947. i dočeku 1948. godine, i odmah su znali da su jedno za drugo za ceo život, pa su se ubrzo venčali, a i posle toliko vremena ne prođe dan, a da se svako jutro i uveče ne poljube.

- Poznavali smo se odranije površno, Lajoš je bio naočit momak i na novogodišnjem balu zamolio me je za ples, pogledali smo se zaigrali i zaljubili. Odmah sam znala da je Lajoš onaj pravi. Ja sam tada imala 17, Lajoš je bio dve godine stariji. Bez obzira što su se roditelji protivili i govorili da je rano za brak, mi smo to ignorisali i uzeli se – priseća se Iren Baji, devojačkog prezimena Zavodski.

Iren je rodom iz Vrbasa, a kao najmlađu četvrtu ćerku u porodici, kada je imala sedam godina roditelji su je dali stricu i strini u Čoku, jer oni nisu imali dece. Lajoš je rodom iz malenog sela Terjana, kojeg više nema, a nekada je postojalo nekoliko kilometara nadomak Čoke. I Lajoš naglašava da je odmah na prvi pogled zavoleo Irenu, čim su zaplesali na balu, a oboje vele da im je sedam decenija zajedničkog života prošlo jako brzo.

Okolnosti pod kojima je kao dete dospela u Čoku kod strica i strine, Iren nikada nije do kraja dokučila.

- Pitala sam oca jednom prilikom, zašto me je dao, a on je samo zaplakao. Sigurno mu je bilo teško. Posle ga više nikada o tome nisam pitala. Mada sam došla u dobu kuću, jer je stric bio krojač, nije mi bilo lako, posebno zbog toga što nisam mogla toliko često da viđam roditelje i sestre u vreme okupacije u Drugom svetskom ratu, koji su živeli u Vrbasu. Po dolasku u Čoku prvi put sam išla sama da ih vidim posle četiri godine. Ostala sam ovde u Čoki, našla čoveka svog života i od tada smo zajedno. Odgajala sam ćerke, posle su došla unučad i praunučad, pa sam decu odgajala, a i sve starije iz porodice sam negovala. Kada su onemoćali, ovde sam prihvatila i negovala roditelje i u Čoki su sahranjeni – ispričala je Iren.

Venčali su se godinu pre Lajoševog odlaska u vojsku u Sarajevo, pa su ga iz JNA puštali više puta da obiđe suprugu i ćerkicu. Nisu živeli u siromaštvu, jer je Lajoš radio kao trgovac, a imali su zemlju i vinograd.

- Radio sam po čitav dan u trgovini u Čoki, potom u Senti, a Irena je bila dobra domaćica. Lepo smo se slažemo i još uvek dobro kuva i pravi dobre kolače, sve što spremi od jela meni je jako je ukusno, a najviše volim paprikaš i sarmu – otkriva Lajoš.

Kada su se uzeli Iren i Lajoš, posle venčanja i svadbe, nisu išli na bračno putovanje. Međutim, kada su ih kasnije deca zapitkivala, svi su bili oduševljeni pričom da su na bračno putovanje išli u Japan! S osmehom oboje pričaju, da su ustvari prošetali na kraj Čoke prema Crnoj Bari, do ulice koju ovde zovu Japan. Iren i Lajoš su zadovoljni jer su odgojili dve jako dobre ćerke Iren i Iboju, dobro se slažu sa zetovima i raduju se svakom dolasku po troje unučadi i praunučadi.

- Dobro se slažemo u braku, nikada se nismo posvađali. Doduše, bilo je nesuglasica, nismo u svemu uvek bili istomišljenici, ali tu nam je spavaća soba, iza zatvorenih vrata smo sve životne probleme rešavali. Tamo smo raspravljali, donosili odluke, tako da devojčice nikada nisu mogle čuti naše rasprave. Nesuglasice su sastavni deo života. Da bi brak dugo trajao treba živeti u međusobnom razumevanju i ljubavi, ne treba se svađati. Zbog sitnih nesporazuma ne treba izlaziti tako što ćeš spakovati kofere i otići. Imali smo i mi problema i životnih izazova, ali nikada mi nije došlo da se spakujem i odem, da tražim drugog čoveka. Danas se mladi odmah razilaze i razvode. Suština je u međusobnom razumevanju i ustupcima. Oboje supružnika treba da popuste i prave ustupke – savetuje Iren Baji mlađima, napominjući da treba biti popustljiv, voleti decu i biti aktivan u njihovom odrastanju. 

Iren i Lajoš su zadovoljni što im pod stare dane potomci uzvraćaju ljubav koju su im pružali, jer ih ćerke, zetovi i njihova deca obilaze, pomaću u održavanju i sređivanju kuće i dvorišta. Ističu da su ponosni što imaju dobru porodicu.

- Zadovoljni smo sa svima i to je naša najveća životna sreća, koja je pravo bogatstvo, naročito kada dođu deca, nikada ne žalim ako nekada i nešto slučajno razbiju. Sve ih jako volim. Znate kako je tek lep Božić kod nas, kada se okupimo i zajedno otpevamo Božićnu pesmu, zaista je bajkovito, a obavezno proslavljamo sve rođendane i važne godišnjice u familiji – ne skriva zadovoljstvo Iren Baji.

Tekst i foto: M. Mitrović