Hvatači snova Sijuksa na bečejskoj cvetnoj pijaci
BEČEJ: Nedostajao je samo indijanski vigvam pa da mnoge drevne legende američke pretkolumobovkske kulture zažive u Bečeju, gde je na jubilarnoj, desetoj Cvetnoj pijaci, „hvatače snova“ izložila Ana Babinjec iz Kovačice.
„Naša manifestacija okuplja proizvođače cveća, sadnog materijala i raznih rukotvorina, ali do sad ne i ovakvih. Zato nije čudo što su privukle toliku pažnju posetilaca“, veli u ime organizatora, Udruženja građana „Biber“, Jelena Ostojić.
I zaista, oko štanda stalna gužva, a Ana ljubazno odgovara na brojna pitanja radoznalih, a neupućenih.
„Na ovim predmetima, poteklim iz indijanskih mitova, dosta je perja, a ono je osetljivo na vlažnost, i zato ih radije ne izlažem na otvorenom prostoru“, objašnjava autorka „hvatača snova“.
Kaže da je ssvim slučajno počela da ih pravi pre četiri godine. „Ranije sam čitala nešto o tome i zainteresovala se, ali nigde nije bilo prilike da ih vidim uživo. Onda je suprug kupio u nekoj suvenirnici jedan poveći komad i poklonio mi. Dugo sam ga proučavala dok se nisam odlučila da i sama uradim nešto slično. Znaju ljudi razne legende o tome, ali nemaju gde da ih kupe. Čula sam da se istim poslom kao i ja sada bave jedna Gruzijka i Hrvatica, ali kod nas niko. Možda neko napravi za sebe pokoji komad, ali ne i serijski“, dodaje naša sagovornica.
Cene skromne, stranci najbolji kupci
Kaže da se od ovog posla ne može se zaraditi za život, ali je zadovoljna. Cene su skromne, od 150 dinara za mali primerak, do 2.000 za veći i komplikovaniji. Najviše pravi one srednje veličine, koji koštaju oko 500 dinara. Za prvi joj potrebno 45 minuta, za drugi potroši ceo osmočasovni radni dan, a treći, zavisno od izgleda, barem dva sata. Stranci su daleko bolji kupci od našeg sveta jer su mnogi otvoreniji za ezoterične načine razmišljanja, a i nije im skupo.
A jedan od najfascinantnijih običaja severnoameričkih Indijanaca su prihvatile i mnoge druge kulture tokom 18. i 19. veka, ali s modifikovanom primenom. Po legendi, pripadnici plemena Sijuksi su prvi počeli da izrađuju „hvatače snova“, ubeđeni u to da zapravo oni određuju sudbinu njihove budućnosti. Ana je doživela da oni postanu i deo njene sudbine. Kada je stekla gimnazijsku diplomu, dugo je bila nezaposlena, a u poslednje četiri godine radi kod kuće i popunjava porodočni buyet prodajom atraktivnih suvenira, kao što su „hvatači snova“.
„To je, zapravo, krug napravljen od vrbovog drveta, koji se oblaže kožom ili kanapom, a ja koristim kanap jer je jeftiniji i tako je proizvod pristupačniji mušterijama“, primorana je da i po cenu autentičnosti tržišno razmišlja gospođa Babinjac.
Objašnjava da krug simboliše planetu Zemlju, prirodu i ciklus života, u sredini je mali otvor ili perlica, koji predstavlja čoveka, a između se isplete mreža od kanapa, poput paukove, bez čvorova, i predstavlja harmoniju između čoveka i prirode.
„Ako se mreža na bilo kojem delu pokida, pošto nema čvorova, odmah bi nestala. Jer, to ilustruje krhku vezu između čoveka i prirode. Pri dnu su pera raznih ptica. Žene Indijanaca koriste od sove jer je ona ptica mudrosti, a muškarci od orla, koji je simbol hrabrosti“, veli Ana Babinjac.
Primena je različita. „Hvatači snova“ se kače u prostoriji gde se provodi najviše vremena ili spavaćoj sobi, naročito iznad kolevke beba.
„Veruje se da se svi snovi preko noći upliću u mrežu. Negativni ostaju u njoj i prvi jutarnji sunčevi zraci ih sprže, dok pozitivni nađu put kroz mrežu pa skliznu niz perca do prostorije i kreveta usnulog čoveka ili detata“, objašnjava Ana.
Vlastimir Jankov
