Hram kulture hipi generacije

Dušan s ponosom ističe da je Crepajac, Banaćanin i Srbin iz Banata, jer koliko god dosežu koreni, njegovi su živeli u Banatu.

Najkraće: Banaćanin i roker! To su Dušine dve ljubavi i opredeljenja: bluz i rokenrol, a Banat povrh svega! Iz toga proizilazi sve ono što je do sada radio. Sada već daleke 1984. godine u Crepaji je otvorio prvu kafanu koja se zvala “Udarnik”, mada je prema prvoj zamisli trebalo da se zove “Komitet”, ali je od tog imena odustao jer je na dozvolu čekao dve godine.

- Naziv “Udarnik” i dva ukrštena čekića na firmi su ipak mogla da prođu, premda po ubeđenju nisam komunista, niti od ovih novopečenih demokrata, već sam porodično kulak iz familije koja je nastradala od komunizma. Nikada nisam bio simpatizer leve političke opcije, pa sam otvorio kafanu koja se iz parodije zvala “Udarnik”, koja je imala koncepciju sa književnim večerima, izložbama i dobrim svirkama. U “Udarniku” je izložbu imala i najpoznatija slikarkakovačičke naive Zuzana Halupova. Kada sam joj predložio da napravimo izložbu u kafani, ona je zanemela, ali kada je videla kako izgleda “Udarnik”, popili smo kafu i pristala je. Nakon tri dana došao jedan Beograđanin i kupio kompletnu izložbu i preprodao – priseća se Gluvakov. Sa ove distance Duša konstatuje kako su u to vreme tragovi komunizma još uvek postojali i bili istaknuti u kafani “Udarnik”. Titova slika je bila okačena pred toaletom, zbog čega su se svi zgražavali, privodili vlasnika na informativne razgovore, a kada se dešavalo književno veče obavezno su dolazila po dva policajca da se “kulturno uzdižu”.

- Došao Brana Petrović na književno veče, pa i nas domaćine i policajce sramota što su tu, ali je Brana na to bio navikao... “Udarnik” je u kiriji bio skoro tri decenije, a evo šest godina kako sam kupio ovu kuću i napravio logični produžetak “Banat bluz kafe”. Koncepcija je ostala ista, samo što je prostor veći– kaže naš domaćin iz Crepaje.

Iduće godine biće pola veka Vudstoka, najvećeg događaja u toj kulturološkoj revoluciji i kako veli Duša, koliko se kod nas osetilo šta je bio Vudstok i ta hipi generacija nosila.

- To je bio ozbiljan hipi pokret, a 1969. godine je bila prekretnica, kada je hipi pokret počeo da zahvata celu planetu. Zapravo se tada lomilo, da li će ukupna politika planete ići ovim tokom kojim smo sada krenuli i vidimo dokle smo došli, ili ćemo krenuti da manje radimo, više učimo i lepše živimo. U Crepaji, mi toga tada nismo bili svesni, ali smo u sve krenuli iz neke mode, a ne iz istinskog sadržaja hipi pokreta, jer je u pitanju jedna ozbiljna filozofija. Skoro sam čitao Noama Čomskog koji je iz te generacije hipika i možda je on jedini živi kritičar planetarnog puta ka propasti – ukazuje Gluvakov. 

Duša svira gitaru, sakupio je pozamašnu kolekciju ovih instrumenata, pa kada je njegov sin počeo da se bavi muzikom vrlo rano polovinu kolekcije je njemu poklonio, a Dušin sin Branislav Gluvakov već 13 godina svira gitaru u grupi “Van Gog”...

U “Banat bluz kafeu” ponedeljkom i sredom su probe muzike koju obožavaju Duša i njegovi istomišljenici. Jednom nedeljno sviraju engleski i američki rokenrol sa primesom banatskog podneblja.

Kafe u Crepaji u glavnoj sali na bini ima stalnu postavku vrhunskih instrumenata, kakvom se može pohvaliti samo nekoliko lokala u Evropi, pa svi evropski i svetski poznati bluz i yez muzičari, kada gostuju u Beogradu, neizostavno dolaze na probe u “Banat bluz kafe” i besplatno sviraju Crepajcima.   

Nekada je Duša vrlo često odlazio u London, jer ga je uvek privlačio kao evropski centar rokenrola, a priznaje da se u to vreme bavio švercom muzičkih instrumenata, što se kako kaže sada zove biznis.

Na fasadi zdanja u kojem je “Banat bluz kafe”, koja na lakat izlazi na dve crepajačke ulice, izdaleka je vidljiv i natpis “Gostionica Karađorđe”.

- Znao sam da je tu nekada bila kafana i kada sam krenuo sa restauracijom, da koliko je moguće vratim u prvobitno stanje, otkrili smo ispod kreča natpis “Gostionica Karađorđe”. Kasnije sam pribavio dozvolu za rad te gostionice iz 1924. godine. To je bilo doba euforije ujedinjenja, kada se pevalo “Prodaću i konja vranca, za brata Srbijanca”, a posle se pevalo i drugačije…– priča Gluvakov.

U “Banat bluz kafeu” se održavaju razni sadržaji, jer su Duša i nekolicina njegovih istomišljenika shvatilo, da Crepaja kao mala sredina nema odviše prilike da neko sa strane odviše ulaže u kulturu u selu, nego da je bitno šta sami urade. Dolaze na svirke muzičari, okupljaju se slikari iz okoline i inostranstva na likovnoj koloniji, često navraćaju pisci i filmayije.

- Beograd nam je blizu, pa dolaze i ljudi iz prestonice, posebno svraćaju ljudi koji imaju korene u Banatu, a žive negde drugde. Vuče ih nešto da vide i osete šta je još od Banata ostalo, a utisci su im dvojaki. Onaj prvi, kada vide gde su došli, prvo se čude i kažu kako mi na selu lepo živimo… Druga klijentela su oni koji zaista vole bluz i kulturna dešavanja koja su nekomercijalna, a izdamo i po neku knjigu – kaže Gluvakov. Upravo se između korica našao treći deo romana “Crepajački đilkoš” Dušana Balana, o Crepajcima i njihovom mentalitetu, u izdanju “Banatskog foruma”, čiji je Gluvakov generalni sekretar.

- Banatski mentalitet u nekoliko reči je : Kako ja oću! – naglašava Gluvakov. – Lokal koji držim teško da bi mogao opstati, da se još uvek ne bavim izdavanjem ozvučenja… Treba mnogo ljubavi i nekog razumevanja, da bi opstao ovakav kafe, pogotovo na selu. Svima su draži Ceca, “Pink” i “Farme” nego yez i bluz, ili da se late knjige i nešto pročitaju.

Duša kaže da mu je prostor sadašnjeg kafea dosta veliki, iziskuje ozbiljan angažman i tu vreba opasnost da se čovek malo pogubi, ili da skrene u neku komercijalu, a ako se ode u komercijalu onda nema povratka.

-Uvek je bolje ostati dosledan u nekoj ideji, koliko god može da se izdrži, nego koketirati sa vremenom i menjati koncepciju – zaključuje Gluvakov.

Na pitanje, kako na ono što radi gledaju njegovi vršnjaci, paori i Crepajci koji se bave drugim poslovima, vlasnik “Banat bluz kafea” Dušan uzvraća, da, što bi se modernijim izrazom reklo - žive u kohabitaciji…

Milorad Mitrović