Hajke na divlje svinje štetočine u ataru Novog Kneževca
NOVI KNEŽEVAC: Divlje svinje su se veoma namnožile u ataru Novog Kneževca i već nekoliko godina zadaju glavobolje praveći štete poljoprivrednicima, a u dve velike hajke koje su organizovane prošlog vikenda i krajem minule godine odstreljeno je 29 primeraka.
- Na našem terenu imamo dosta brojan fond divljih svinja, koji po planu gazdovanja lovimo i u prethodne tri-četiri godine i prekoračujemo taj plan uz dozvolu nadležnih državnih organa - kaže dr Atila Agošton, predsednik novokneževačkog Lovačkog udruženja „Emil Talijan”. – Divljih svinja imamo u svim revirima, a trudimo se da hajke organizujemo na terenima gde mogu biti efikasne.
U decembru u hajci sa oko 60 učesnika odstreljeno je 15 divljih svinja, a u subotu u drugoj hajci uz učešće oko 40 lovaca na nišan je došlo 14 jedinki. Agošton procenjuje da je efekat više nego dobar, jer lovci nisu očekivali da ima toliko ove divljači na tim staništima, pošto se na njima lovi preko cele godine iz čeke.
- Imamo podatke naših lovaca koji nas prilikom izlaska izveštavaju o stanju na terenu, pa na taj način procenjujemo brojnost divljih svinja. Na našem terenu ima 30 do 40 krmača i kada se to pomnoži sa pet do sedam mladunaca koje prati 10 do 20 posto većih ili manjih veprova, nerasta, takođe i još pedesetak nazimadi od prethodne godine. Naše procene su da na tertitoriji našeg lovišta koje se prostire na oko 13.000 hektara u ataru Novog Kneževca ima 200 do 300 divljih svinja - saznajemo od Agoštona.
On ukazuje da je populacija divljih svinja u ataru prilično nepravilno raspoređena, pre svega u nekoliko staništa dobrih za skrivanje u Potiskim šumama i zapuštenom ribnjaku koji je zarastao u vrbak i trstik. Zapušteni ribnjak je za svinje dobro stanište, ali je u njemu jako teško loviti, ali prema rečima Agoštona problem je što divlje svinje haraju celim atarom, jer preko noći bez ikakvih poteškoća prevaljuju desetak kilometara.
- Divlje svinje prave štetu poljoprivrednicima, a mi pratimo njihovo kretanje, pokušavamo da im stanemo na put i smanjimo njihovu populaciju. Radimo to prilično efikasno, ali se divlje svinje prilično efikasno razmnožavaju, tako da je to borba bez kraja - predočava Agošton.
Na području Novog Kneževca bilo je dosta prijava štete na usevima. Predsednik LU „Emil Talijan” objašnjava, da u onim slučajevima gde je ustanovljeno da je vlansik poljoprivrednog zemljišta uradio neophodne mere da zaštiti njivu, kao što je čuvanje, paljenje vatre u toku noći i drugo, što mu je zakonska obaveza, nadoknađuje se šteta. Agošton napominje, da ako je to recimo setva kukuruza, onda se obezbedi seme za presejavanje.
- Ako poljoprivrednici prijave da su se na nekoj njivi pojavile divlje svinje, naši lovci odmah izlaze na teren i pokušavaju da ulove taj čopor koji pravi štetu. Kada nauče gde ima hrane, tu dolaze iz večeri u veče dok ne očiste sve. U slučaju da poljoprivrednik to primeti na vreme i javi, možemo da reagujemo, sprečimo ili bar umanjimo štetu. Međutim, ako poljoprivrednik ne obilazi redovno njivu, nastane i stopostotna šteta, a ukoliko ništa nije preduzeo nema mogućnosti da nadoknadimo štetu, jer nije ispoštovao svoju dužnost - kaže dr Atila Agošton.
M. Mitrović
Tekst je deo projekta „Novi Kneževac u Dnevniku“, koji je sufinansirala Opština Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove Opštine.