Gradskom muzeju Bečej neophodna rekonstrukcija ili novi prostor

Da ova procena nije preterana, najbolje  potvrđuje činjenica da je muzejski depadans na kraju iste Glavne ulice, Muzej revolucije, tu sudbinu već doživeo.

Zgrada izgrađena 1925. godine kao hotel „Milo“ kod Železničke stanice, tokom Drugog svetskog rata pretvorena je u zloglasni Istražni zatvor, a po oslobođenju bila je sedište Ugostiteljskog preduzeća „Jedinstvo“, direkcije PIK Bečej, pa Stanica milicije. Gradskom muzeju je dodeljena 80-ih godina prošlog veka, da bi tu bila smeštena postavka Muzeja revolucije, koji je ubrzo doživeo sudbinu mnogih „tekovina revolucije”. Zbog neadekvatnog održavanja dotrajale zgrade, krov se urušio, mnogi eksponati trajno su nestali, a prozori zgrade u prizemnom delu više nisu zastakljeni, već su okna popunjena tablama iverice! U samu zgradu niko ne sme da uđe iz bezbednosnih razloga i, mada je puna eksponata iz vremena Drugog svetskog rata, niko ništa ne preduzima. Kao da se čeka da se potpuno uruši.

Da se istorija ne bi povila i sa porodičnom zgradom vlasnika pivare Gerbera iz 30-ih godina prošlog veka, koja je jedno vreme bila Omladinski dom i u njoj su se održavale igranke, a onda se u nju smestio Gradski muzej, neophodno je pristupiti temeljnoj rekonstrukciji.

- Znaju to naši osnivači u lokalnoj samoupravi, kao i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture. Pre tri godine je urađena projektno tehnička dokumentacija vredna 2,3 miliona dinara, što je prvi korak na putu sanacije zgrade, ali se tu stalo - saznali smo od direktora Gradskog muzeja Bečej Akoša Tojzana. - Projektom je naložena određena izmena, a za rekonstrukciju je potrebno 300 miliona dinara. Malo je verovatno da se u današnje vreme mogu naći tolika sredstva za ovu namenu, pa smo predložili da se radi etapno, ali odgovora nema. U međuvremenu je došlo do obrušavanja plafona u velikoj izložbenoj sali, usled čega smo bili primorani da je zatvorimo dok se, bar, taj deo ne sanira.

Imajući u vidu da je zbog prokišnjavanja krova jedna od nosećih gredica natrula i popustila, plafon je počeo da se urušava, pa je prvi korak bio zatvaranje izožbenog prostora.

- Pozvali smo majstore da snime situaciju i dostave predračun saniranja tog dela. Međutim, problematika nije samo na jednom mestu. Rečju, potrebno je sanirati čitav krov, a to već nije mali iznos. Mi imamo neka sredstva za tekuća održavanja, ali su ona nedovoljna. Biće potrebno da

osnivač, Opština Bečej, rebalansom buyeta obezbedi novac kako bi se na jesen uradila neophodna restauracija krova, a onda se može pristupiti popravci plafona u velikoj izložbenoj sali - dodaje Akoš Tojzan.

Projektno-tehnička dokumentacija predlaže da se restauracijom zgrade Gradskog muzeja Bečej sanira krov, a onda obavi dogradnja potkrovnog prostora i uredi ostali deo zgrade. Tačnije, predviđeno je rušenje sporednog dela zgrade u kom se nalaze neuslovni depoi, te da se u tom delu izgradi kancelarijski prostor za kustose, a pod krovom sadašnje zgrade poveća izložbeni prostor, pa bi muzej mogao da ima stalnu izložbenu postavku. Dok se to ne reši na adekvatan način, ne može se od bečejskog muzeja tražiti da ispunjava muzejsku delatnost, jer nema ni najosnovnije uslove za rad.

Vlastimir Jankov