GDE GOD GA ŽIVOT ODVEDE, STEVICA VUKOVIĆ POKRENE RADIO-STANICU Zadovoljan u zelenoj kućici

Njegov internet radio zove se Plus radio Pančevo. Slušaoci mogu da ga prate svakog dana, od 10 do 13 časova, kada mu to druge obaveze dozvoljavaju. Subotom emituje program o turizmu i poljoprivredi, a muziku, kako kaže, bira pažljivo da bi zadovoljio različite ukuse.

Sve ovo ne bi bilo tako izuzetno da Stevica Vuković je završio Osnovnu i srednju školu „9. maj” u Zrenjaninu, nakon čega je bio polaznik Dnevnog boravka za decu, mlade i odrasle sa teškoćama u razvoju „Naša priča”. Pre nekoliko godina preselio se u selo Jabuka, pored Pančeva, i danas je korisnik Doma „Srce u jabuci”. Živi u takozvanoj zelenoj kućici, što je poseban način stanovanja, uz podršku, po kom su Jabuka i pomenuti dom nadaleko poznati.

- U Jabuci sam skoro četiri godine. Sada mi je jako lepo, ali kad sam došao bilo mi je teško i trebalo mi je vremena da se uklopim. Došao sam u vreme korone, proveo sam samcat u izolaciji dve nedelje, ali pomoglo mi je što su mi vaspitači rekli da ću odmah preći u zelenu kućicu, što inače nije pravilo. Obično se neko vreme provede u paviljonu, ali ja sam odmah bio spreman za stanovanje uz podršku - priča za „Dnevnik” Stevica Vuković.

Kućice za stanovanje uz podršku nalaze se u selu Jabuka, pored Pančeva.

- U kućici nas je četvoro - Tijana, Zorica, Srđan i ja. Svoj životni prostor sami sređujemo, uređujemo dvorište. Nekada smo i sami kuvali, ali sada idemo po obroke u dom. Meni je ovakav način života predivan - ističe Stevica.

Zrenjanin i dalje u srcu

Za sve koji rade u programima namenjenim deci sa posebnim potrebama ovakvi primeri su najveća satisfakcija. Stevici su Zrenjanin, škola „9. maj”, Dnevni boravak „Naša priča” i dragi ljudi i dalje u srcu.

- Često mislim na to vreme i stvarno imam lepa sećanja. No, ovo je sada moj dom i uživam u njemu. A ko bi da me čuje, neka sluša moj radio - poručuje Stevica Vuković.

Već tri godine, on radi na portirnici doma i uživa u poslu.

- Na portirinici radimo moj drug Slavko i ja, i menjamo se na sedam dana. Tu su i naše starije kolege portiri. Radim najčešće prvu smenu, od 6 do 13 časova. Ustajem u pet, sredim se i pravac posao. Dođem ranije da od kolege iz treće smene čujem šta je bilo i šta mi sleduje. Prvo stiže kuvarica, njoj predam ključeve, pa stižu zaposleni u upravi. Javljam se na telefon, kad neko zove prebacim vezu ili dajem brojeve mobilnih telefona. Jako je dinamično i zanimljivo, i smena mi zaista brzo prođe – priča naš sagovornik.

Kad je slobodan, Stevica ide na radionice filcovanja vune, peva u inkluzivnom horu ili smišlja i vodi program na svom radiju. Voli i da sa drugarima šeta pored Tamiša. O Stevici samo reči hvale ima i njegov vaspitač Ivan Karaklić.

- Stevica je divan mladi čovek na kog smo ponosni. Nedavno smo bili u Požarevcu gde smo, povodom Svetskog dana autizma, nastupili sa inkluzivnim horom. Stevica je uradio intervju sa predsednicom udruženja „Osmi dan” iz Požarevca. Postavljao joj je pitanja koja je sam smislio, intervju snimio, montirao i emitovao na radiju. Kao profesionalni novinar - objašnjava Karaklić.

Tekst i foto: Ž. Balaban