ГДЕ ГОД ГА ЖИВОТ ОДВЕДЕ, СТЕВИЦА ВУКОВИЋ ПОКРЕНЕ РАДИО-СТАНИЦУ Задовољан у зеленој кућици

Његов интернет радио зове се Плус радио Панчево. Слушаоци могу да га прате сваког дана, од 10 до 13 часова, када му то друге обавезе дозвољавају. Суботом емитује програм о туризму и пољопривреди, а музику, како каже, бира пажљиво да би задовољио различите укусе.

Све ово не би било тако изузетно да Стевица Вуковић је завршио Основну и средњу школу „9. мај” у Зрењанину, након чега је био полазник Дневног боравка за децу, младе и одрасле са тешкоћама у развоју „Наша прича”. Пре неколико година преселио се у село Јабука, поред Панчева, и данас је корисник Дома „Срце у јабуци”. Живи у такозваној зеленој кућици, што је посебан начин становања, уз подршку, по ком су Јабука и поменути дом надалеко познати.

- У Јабуци сам скоро четири године. Сада ми је јако лепо, али кад сам дошао било ми је тешко и требало ми је времена да се уклопим. Дошао сам у време короне, провео сам самцат у изолацији две недеље, али помогло ми је што су ми васпитачи рекли да ћу одмах прећи у зелену кућицу, што иначе није правило. Обично се неко време проведе у павиљону, али ја сам одмах био спреман за становање уз подршку - прича за „Дневник” Стевица Вуковић.

Кућице за становање уз подршку налазе се у селу Јабука, поред Панчева.

- У кућици нас је четворо - Тијана, Зорица, Срђан и ја. Свој животни простор сами сређујемо, уређујемо двориште. Некада смо и сами кували, али сада идемо по оброке у дом. Мени је овакав начин живота предиван - истиче Стевица.

Зрењанин и даље у срцу

За све који раде у програмима намењеним деци са посебним потребама овакви примери су највећа сатисфакција. Стевици су Зрењанин, школа „9. мај”, Дневни боравак „Наша прича” и драги људи и даље у срцу.

- Често мислим на то време и стварно имам лепа сећања. Но, ово је сада мој дом и уживам у њему. А ко би да ме чује, нека слуша мој радио - поручује Стевица Вуковић.

Већ три године, он ради на портирници дома и ужива у послу.

- На портириници радимо мој друг Славко и ја, и мењамо се на седам дана. Ту су и наше старије колеге портири. Радим најчешће прву смену, од 6 до 13 часова. Устајем у пет, средим се и правац посао. Дођем раније да од колеге из треће смене чујем шта је било и шта ми следује. Прво стиже куварица, њој предам кључеве, па стижу запослени у управи. Јављам се на телефон, кад неко зове пребацим везу или дајем бројеве мобилних телефона. Јако је динамично и занимљиво, и смена ми заиста брзо прође – прича наш саговорник.

Кад је слободан, Стевица иде на радионице филцовања вуне, пева у инклузивном хору или смишља и води програм на свом радију. Воли и да са другарима шета поред Тамиша. О Стевици само речи хвале има и његов васпитач Иван Караклић.

- Стевица је диван млади човек на ког смо поносни. Недавно смо били у Пожаревцу где смо, поводом Светског дана аутизма, наступили са инклузивним хором. Стевица је урадио интервју са председницом удружења „Осми дан” из Пожаревца. Постављао јој је питања која је сам смислио, интервју снимио, монтирао и емитовао на радију. Као професионални новинар - објашњава Караклић.

Текст и фото: Ж. Балабан