(FOTO) DNEVNIK U BOKI Renoviraju seosku školu, a fali im industrijska zona

To dalje znači da mogu da se pohvale i najvećim brojem livada i pašnjaka koji su pod ingerencijom Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine.

– Uvek se spominje da imamo crne rode, a nijednu, vala, niko u životu nije video – veli predsednik Saveta Mesne zajednice Boka Nebojša Obrknežev. – Dve trećine našeg sela, dakle oko 9,5 kilometara, se naslanja na Stari Tamiš, odnosno mrtvaju koja je nastala nakon prokopavanja novog Tamiša. Sa te strane sve više dolaze Beograđani i Novosađani koji kupuju kuće i prave molove za čamce.

Međutim, ukoliko želite da steknete nekretninu u ovom banatskom seocetu (o kom ne možete da steknete jasnu sliku ako kroz njega samo prolazite na putu od Sečnja ka Plandištu), potrebno vam je svega desetak hiljada evra ali i ko zna još koliko kako biste kuću utegli po svojoj meri.

– Mnogo bračnih parova je kod nas kupilo kuće uz subvencije Ministarstva za brigu o selu. Imamo jednu ulicu koja je duga 250 metara i sad ima više od 20 dece. Uskoro nas čeka i najveća investicija, izgradnja nove osnovne škole i fiskulturne sale koju do sada nismo imali. Menjaće se krov, zidovi, hidro i termoizolacija, centralno grejanje, sanitarni čvorovi, dozidaće se dve nove učionice i šest prostorija, kao i sala za fizičko. Sve će koštati sugurno više od milion evra. Dok se radovi ne zavšre, deca će ići u obližnje škole, a prevoz će obezbediti Opština. Sad nam deca idu u dve smene, a ići će u jednu, prepodnevnu. Takođe, sređivanje škole podrazumevaće i renoviranje predškolske ustanova koja je unutar objekta – ističe Obrknežev.

U bokinskom ataru situacija je sledeća: zečeva je sve više, a srneće divljači sve manje zbog čega je od skora zabranjen lov na njih minimun na tri godine. Na prvopomenuti pozitivan rast utiče sve slabije korišćenje herbicida u poljima, dok su za drugi opadajući trend zaduženi predatori koji svake godine obaraju rekord svojim prisustvom.

– Primetio sam da se poslednje tri-četiri godine manje prskalo a više tanjiralo, što je uticalo da se broj zečeva odmah popravi – kaže Bojan Pejčić iz Lovačkog društva „Fazan Boka”. – Imamo dosta dobar teren, šume u kojima divljač može da se sakrije, okruženi smo vodom, imamo i dva bunara iz kojih voda stalno curi. Često pravimo hajke na predatore, čak smo lov produžili do ponoći. Uspevamo nekako da se izborimo, dolaze nam i gosti, organizujemo druženja...

Lisica je takođe sve manje, a šakala sve više koji ulaze u selo i prave probleme; parenje divljači se pomerilo, pa divlje svinje koje bi već trebalo da imaju prasiće, imaće ih tek u junu. Međutim, da bi bokinski lovci mogli bolje da se organizuju i izbore sa svim izazovima koje im priroda i (klimatske) promene donose, morali bi da imaju adekvatan Lovački dom.

– To nam je najveći prioritet, jer nam je Lovački dom u dosta lošem stanju. Imamo planove da ga sredimo, ali nam je za to potrebna pomoć Opštine Sečanj, da izrade projektno-tehničku dokumentaciju za renoviranje, pa da celu priču predamo Ministarstvu turizma, budući da imamo dobar potencijal za ozbiljniji razvoj lovnog turizma – ističe Pejčić.

 

Od značajnijih ulaganja u selu naš sagovornik navodi as­faltiranje ulica u dužini od sedam kilometara, te da im je ostao još jedan koji čeka na novi sloj, kao i uređivanje pravoslavne crkve koja se u potpunosti obnavlja iskučivo iz donacija meštana.

– Boka je bila prvo selo koje je uvelo samodoprinos i poslednje koje ga je imalo do kraja 2020. godine. Kad imate samodoprinos, onda onaj ko vam daje budžetska sredstva, u našem slušaju Opština Sečanj, oslanja se na to da mi već imamo svoje pare – priča naš sagovornik, ističući da inače imaju odličnu saradnju sa lokalnom samoupravom koja, u skladu sa skromnim mogućnostima, doprinosi renoviranju namenskog stana za lekarku.

U naletu prisećanja kako je u Boki nekad bilo, Obrknežev se dotiče i teme vezane za naftno polje, odnosno bušotinu koja je bila druga najveća u Jugoslaviji, kao i da je prva upravna stanica tadašnjeg Naftagasa bila upravo kod njih. A kako se ona prebacila za Zrenjanin, pa potom za Novi Sad, tako su se i meštani selili za njom.

Udruženje žena „Banatsko jagnje” jedino je u Srbiji koje je fokusirano na vunu i vunene proizvode. To znači da je dobijaju od stočara, te peru na Tamišu, jedan deo šalju na pređu, a zatim od nje štrikaju prsluke i čarape, ili šiju jorgane, uloške za obuću...

– Nemam predstavu koliko vune dobijamo, jer nam stiže na džakove – objašnjava predsednica „Banatskog jagnjeta” Marija Večanski, koja je 2016. godine registrovala udruženje i od tada dobila brojna priznanja za rad i doprinos. – Ima nas aktivnih šest žena, ali kad nam zatreba pomoć, bude nas i duplo više, s tim da nam i muški uskaču.

Osim što stvaraju magiju s vunom koja bi inače bila bačena, vredne Bokinke često organizuju humanitarne akcije, poklanjaju dečje dekice prvorođenim bebama, a organizuju i čuvenu „Sirijadu” koja se održava prvog vikenda u junu.

– Svake godine imamo nešto novo i trudimo se da zagolicamo maštu, pa nam se stalno ljudi priključuju. To je sistem poslovanja, a ja sam  završila sve moguće edukacije pa mogu da se snađem u svim situacijama – veli naša sagovornica, dodajući da im je najnoviji specijalitet sir od dunje, dok su kiflice od sala uvek najveća atrakcija.

Šta sve rade i postižu, kako kaže predsednica, malo im je vremena na raspolaganju.

– Mnogo je izazovno stalno biti inovativan i drugačiji. Ako nešto hoćeš, moraš tome da se posvetiš. Sreća pa imam dobre članice koje me razumeju, jer dovoljan je samo jedan trulež da sve pokvari – naglašava Marija Večanski.

 

– Ovde je tri odsto rudna renta, a Opština dobija oko 3,5 miliona dinara na godišnjem nivou, što se kvartalno isplaćuje. Ranije je bilo mnogo više, a Boka od toga apsolutno ništa nije dobila iako bi trebalo, jer po zakonu treba da se ulaže tamo gde se eksploatiše, u najmanju ruku za zaštitu životne sredine – naglašava naš sagovornik, dodajući da kao selo jedinu korist imaju u vidu uređivanja atarskih puteva.

Kako stvari stoje, najverovatnije će slična situacija biti i sa vetroparkom sa 20 vetrenjača, a koji bi trebalo da se izgradi na pojasu Boka – Banatska Dubica – Jarkovac.

– Trenutno nam je najneophodnije da se otvori neka kompanija koja bi zapošljavala 250 stanovnika i da bude na pomenutoj tromeđi, a Opština bi trebalo da se potrudi da napravi industrijsku zonu – zaključuje predsednik Saveta MZ Boka Nebojša Obrknežev.

Prvo pominjanje Boke, pod nazivom koji i danas ovo selo nosi, datira iz 1334. godine. Ubrzo potom mesto dobija mađarski naziv Borzatö Báka budući da je ležalo na ušću reke Brzave, nedaleko od današnje lokacije. Na početku 19. veka naselje je već poznato kao Hrvatska Boka i koje je, prema odluci Marije Terezije, naseljeno hrvatskim plemićima i njihovim kmetovima. Danas, između Boke i Šurjana nalazi se lokalitet „Stara Barda” na kom su mnoga praistorijska nalazišta i humke iz neolita.

Tekst i foto:

Lea Radlovački