Eksploatacija mineralne vode iz Torde opet na početku

Kako je navedeno u oglasu, u jednom od objekata, površine 31 kvadratni metar, koji ima odobrenje za upotrebu, nalazi se bunar mineralne vode dubine oko 300 metara. Drugi objekat je površine 15 kvadrata i predstavlja bunar mineralne vode sa kacom i poklopcem iznad zemlje. Ovaj objekat je u vanknjižnom vlasništvu prodavca.

Među nepokretnom imovinom, koja je ponuđena na prodaju, nalazi se i objekat za proizvodnju mineralne vode, ukupne površine 440 kvadratnih metara, koji ima odobrenje za upotrebu, kao i zemljište u građevinskom području, ukupne površine 2.072 kvadrata.

Procenjena likvidaciona vrednost ove imovine, koja se prodaje kao jedna celina, iznosi 35,9 miliona dinara. Početna cena na javnom nadmetanju je upola manja, a potencijalni kupci treba da uplate depozit od blizu 7,2 miliona dinara. Javno nadmetanje će se održati 7. juna u Privrednom sudu u Kraljevu.

Kraljevačko preduzeće „Ibarforma” u stečaju je od marta prošle godine. Stečajni postupak je otvoren na predlog Nove agro banke, uz obrazloženje da je račun stečajnog dužnika neprekidno blokiran više od 1.827 dana i da dužnik nije u mogućnosti da ispunjava svoje novčane obaveze. Na spisku imovine ovog preduzeća, koji je objavila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, nalaze se samo objekti i zemljište u Tordi. 

O lekovitosti torđanske vode pisalo se mnogo. Mineralna voda je otkrivena sasvim slučajno u dvorištu Ištvana Sekereša davne 1923. godine. Eksploatacija mineralne vode pod imenima „Jordan” i „Sveti Đorđe” počela je već 1930. godine, kada je njenu lekovitost potvrdio profesor Pol Blum iz Francuske. Torđanska voda se izvozila u sve veće zemlje Evrope - u Nemačku, Francusku pa čak i na tržište Amerike i Kanade. Mineralna voda je spadala u kategoriju natrijum-magnezijum sulfatno-karbonantsku gorku vodu, a takođe i u visoko mineralizovanu vodu. U posleratnim godinama, Banja „Rusanda“ je jedno vreme flaširala tu vodu.

Preduzeće „Bona akva” je 1995. godine obnovilo eksploataciju vode „Sveti Đorđe”, koja je ponovo flaširana i puštena u prodaju uglavnom za domaće tržište. To je trajalo sve do 2001. godine kada je pogon prestao da radi.

U Tordi su u nekoliko navrata započinjali kampanju da se „gorka voda“, po kojoj su nekada bili nadaleko poznati, ponovo eksploatiše, na dobrobit sela i korisnika. Svojevremeno je dobijena i finansijska podrška od opštine za istražna bušenja i ponovne analize. Jer, osim lekovite vode, tu su i izvori termalnih voda temperature čak 73 stepena. Od velikih planova, očigledno nije bilo ništa.

Kako je kraljevačko preduzeće došlo u posed prirodnih izvorišta i šta se dešavalo poslednjih godina, u javnosti se ne zna puno. Tek, ukoliko za mesec dana „Jordan” i „Sveti Đorđe” dobiju novog vlasnika, možda dobiju i novi početak.

Ž. Balaban