Ekipa Zavoda za transfuziju krvi iz Novog Sada prvi put u Šidu

Naime, ranije je Centar za transfuziju iz Sremske Mitrovice bio zadužen za prikupljanje krvi na području šidske opštine, a po novim propisima to je preuzeo Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine iz Novog Sada.

U šidskoj opštini ima 1.300 aktivnih davalaca krvi, dok je ukupni broj davalaca ovde 2.500. U Šid dolaze i dobrovoljni davaoci iz sela - Erdevika, Bingule, Ljube, Gibarca, Bačinaca i Kukujevaca. U nedavnoj akciji, 29. januara, 70 dobrovoljnih davalaca je dalo krv, dok su tri zbog bolesti odbijena. Na južnoj strani opštine u selu Višnjićevu u isto vreme obavljena je druga akcija vrlo uspešna, na kojoj je bilo 45 davalaca uključujući tu i 17 onih koji prvi put daju krv. Nova akcija biće 24. februara, zakazana je u uljari „Viktoria oil” smeštenoj na putu Šid-Adaševci, gde će krv dati radnici. Cilj njihovog sindikata je da akcija bude tu gde rade, jer imaju 40 aktivnih davalaca krvi, rekla nam je sekretar šidskog Crvenog krsta Dušica Poletan.

- Ovo nam je peti put da smo na teritoriji opštine Šid, a prvi put u samom Šidu od početka primene novih propisa u oblasti transfuzije – kaže dr Vasa Kuliya, koji predvodi mobilnu ekipu Zavoda za transfuziju krvi. - Od Centra za transfuziju krvi iz Sremske Mitrovice preuzeli smo sve potencijalne dobrovoljne davaoce krvi na području opštine Šid, jer smo zaduženi za celo područje Vojvodine. Naša ustanova krv pregleda, obrađuje i prema potrebama vraća bolnicama u određenom vremenskom periodu, kad im je potrebna.

Krv se detaljno pregleda na savremenim aparatima, na kojima rade maksimalno obučeni ljudi, potvrđuje Kuriya, ali ističe da su i ranije službe za to zadužene dobro radile.

- Krv koju šaljemo bolnicama ne može biti nebezbedna za primenu kod bolesnih ljudi kojima je potrebna - rekao je Kuliya. – Novosti u našem radu su u skladu sa praksom cele Evrope i razvijenog sveta. Moramo voditi računa i o samom dobrovoljnom davaocu krvi da ga ne ugrozimo, da ne narušimo njihovu odbrambenu moć organizma, a potom od njega da uzmemo krv da bude ispravna i sigurna za primenu za primaoca. To znači, između ostalog, da u krvi davaoca ne sme da bude nekakvih lekova koji mogu napraviti štetu bolesnom čoveku koji tu krv prima.

Pored opšteg lekarskog pregleda kojem se podvrgavaju, davaoci su dužni da popune odštampani upitnik koji sadrži 30 pitanja. Svako pitanje se odnosi na zdravstveno stanje, a odgovor odražava to stanje u prošlosti i sadašnjosti. On te podatke koje da, kada se sve završi, potpisuje tvrdeći tako da su odgovori istiniti, a upitnici se arhiviraju.

- U toku pregleda ciljano idemo na ta pitanja na koja davalac daje odgovor i koji kazuje da sa njegovim zdravljem nešto nije bilo uredu, pa ako postoje razlozi mi ga upućujemo da se dalje ispituje i leči. Takve davaoce u tom slučaju mi odbijamo i zahvaljujemo im se na saradnji. Praktično mi smo odložili na određeni period vremena njegovo davanje krvi ili smo ga odbili trajno – kaže Kuliya i potvrđuje da se hronični bolesnici moraju odbiti.

D. Savičin