Dvorci Vojvodine: U Konaku đaci, vra­ne u sto­let­nim kro­šnja­ma

Po­ro­di­ca Da­ni­jel, ko­ja je jer­men­skog po­re­kla, ima­la je ve­li­ke po­se­de ne sa­mo u Ko­na­ku, ne­go i obli­žnjem Sta­rom Le­cu sa dva dvor­ca, a ple­mić­ku ti­tu­lu do­bi­la je 1725. go­di­ne. U dvor­cu u Ko­na­ku, sme­šte­nom kraj pu­ta ko­ji pre­se­ca se­lo, u bli­zi­ni re­či­ce Br­za­ve na iz­la­sku pre­ma Vr­šcu, sa­da je Osnov­na ško­la “Vuk Ka­radžić”.

Zda­nje je spo­me­nik kul­tu­re od ve­li­kog zna­ča­ja, a i park ko­ji ga okru­žu­je je pod za­šti­tom kao pri­rod­no do­bro od ve­li­kog zna­ča­ja dru­ge ka­te­go­ri­je. Ure­đe­ni park i dvo­rac či­ne ce­li­nu sklad­nih i ne­sum­nji­vih vred­no­sti, ali ni­je jed­no­stav­no i la­ko sve to ču­va­ti sa skrom­nim ma­te­ri­jal­nim mo­guć­no­sti­ma.

Uz glav­nu zgra­du dvor­ca ko­ja je gro­fov­skoj po­ro­di­ci Da­ni­jel slu­ži­la za sta­no­va­nje, iz­gra­đe­na je i jed­na skrom­ni­ja gra­đe­vi­na za sta­no­va­nje bi­ro­ša i slu­ga, a ne­što uda­lje­ni­ji su bi­li ko­nju­šni­ca i osta­li eko­nom­ski objek­ti. Dvo­rac je pri­zem­na po­du­žno ori­jen­ti­sa­na gra­đe­vi­na si­me­trič­ne osno­ve. Svo­jom ar­hi­tek­tu­rom i kon­cep­ci­jom pred­sta­vlja lep pri­mer jed­no­stav­nog, po­du­žnog kla­si­ci­stič­kog objek­ta, na­me­nje­nog luk­su­znom sta­no­va­nju spa­hij­ske po­ro­di­ce. Por­tik na ju­žnoj stra­ni je bo­ga­to de­ko­ri­san sa šest jon­skih stu­bo­va ko­ji se u krov­noj zo­ni za­vr­ša­va­ju ukra­snim ve­za­ma, kao i po­lu­kru­žnim ste­pe­ni­štem za iz­laz u park. Na se­ver­noj fa­sa­di por­tik ima če­ti­ri jon­ska stu­ba. Ras­po­red pro­zo­ra na fa­sa­da­ma je rit­mi­čan i uskla­đen sa unu­tra­šnjim ras­po­re­dom pro­sto­ri­ja.

Po­sed gro­fa La­sla Da­ni­je­la u Ko­na­ku se pro­sti­rao na 2.758 ka­ta­star­skih ju­ta­ra, imao je ve­li­ku er­ge­lu ko­nja sa 150 či­sto­krv­nih gr­la do­bre re­pu­ta­ci­je, a po­znat je bio i po sta­du od oko 1.000 po­dol­skih go­ve­da. Bi­bli­o­te­ka dvor­ca ima oko 2.000 knji­ga, a grof La­slo Da­ni­jel po­se­do­vao je iz­u­zet­nu fi­la­te­li­stič­ku zbir­ku od ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da po­štan­skih mar­ki­ca iz Evro­pe.   

Na­kon Ve­li­kog ra­ta, ka­da je ovaj deo Ba­na­ta pri­pao Kra­lje­vi­ni Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, već  u pr­voj agrar­noj re­for­mi ze­mljo­po­sed­ni­ku gro­fu Da­ni­je­lu je 1919. go­di­ne od­u­zet ve­li­ki deo ze­mlje i po­de­ljen se­lja­ci­ma. Ze­mljo­po­sed­nik je ta­da bio u ve­li­koj di­le­mi da li da osta­ne u Ko­na­ku, ili ode. Grof se sa mno­go­broj­nom rod­bi­nom od­lu­čio za pre­se­le­nja u Ma­đar­sku. Dvo­rac, za­jed­no s par­kom i pre­o­sta­lih 20 hek­ta­ra ga­zdin­stva La­slo Da­ni­jel je pro­dao be­o­grad­skom in­du­stri­jal­cu Ko­sti Ili­ću. On je ov­de osno­vao fa­bri­ku za iz­ra­du kon­fek­ci­je ko­ju je raz­ra­dio i na­sle­dio nje­gov sin Vla­da Ilić, ujed­no i po­sled­nji vla­snik ima­nja, pre ne­go što je na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta sve - kon­fi­sko­va­no.

Pod kro­vom gro­fov­skog dvor­ca naj­pre je bi­lo si­ro­ti­šte za ne­zbri­nu­tu de­cu, a od 1959. go­di­ne tu je sme­šte­na ško­la. Po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­di­na u dvor­cu se na­la­zio i Na­stav­ni cen­tar za prev­doj­nič­ku obu­ku Skup­šti­ne op­šti­ne Se­čanj. Ka­ko je u tom pe­ri­o­du obje­kat bio za­tvo­re­nog ti­pa sa ogra­ni­če­nim pri­stu­pom i pod stal­nim nad­zo­rom, te okol­no­sti su do­pri­ne­le da dvo­rac sa pra­te­ćim objek­ti­ma i par­kom bu­de ne­go­van i oču­van.

Kon­zer­va­tor­ski ra­do­vi na dvor­cu su ra­đe­ni 1984. i 1988. go­di­ne. Osnov­na ško­la “Vuk Ka­rayić”, ko­ju po­ha­đa 50 đa­ka, pod jed­nim kro­vom sta­rog zda­nja ima sve što je po­treb­no. Di­rek­tor­ka Me­ri­ma Ja­njić sma­tra da su uči­o­ni­ce do­volj­no pro­stra­ne za pri­hvat i bo­ra­vak do 20 de­ce, ta­ko da uspe­šno eg­zi­sti­ra u biv­šim ple­mić­kim oda­ja­ma na ne­što vi­še od hi­lja­du kva­dra­ta.

“Na ras­po­la­ga­nju nam je osam uči­o­ni­ca, ima­mo ka­bi­net za in­for­ma­ti­ku, pa i ma­nju fi­skul­tur­nu sa­lu. Dvo­rac u ko­me je ne­ka­da ži­ve­la gro­fov­ska po­ro­di­ca to­li­ko je pro­stran da sve  sa­da ima­mo pod jed­nim kro­vom. Po­što je dvo­rac pod za­šti­tom dr­ža­ve sred­stva za ob­no­vu sla­bo do­bi­ja­mo, a za tro­ško­ve te­ku­ćeg odr­ža­va­nja i naj­nu­žni­je po­tre­be no­vac iz svog buyeta do­ti­ra op­šti­na Se­čanj. Ra­di­li smo pro­je­kat da bi ostva­ri­li sred­stva iz Fon­da­ci­je Vla­do Di­vac, da bi se iz­vr­ši­la za­me­na pro­zo­ra, ali se na to­me sta­lo. Po­tre­be za ula­ga­nji­ma ima jer je sto­la­ri­ja lo­ša, po­seb­no spolj­ni dr­ve­ni pro­zo­ri ko­ji pro­pa­da­ju, a tre­ba­lo bi ta­ko­đe ob­no­vi­ti i fa­sa­du“, uka­zu­je di­rek­tor­ka Me­ri­ma Ja­njić. 

U po­moć­nim zgra­da­ma gr­fov­skog zda­nja na­la­zi se za­ba­vi­šte, dva sta­na i škol­ska ku­hi­nja. Dvo­rac i po­moć­ne zgra­de su okru­že­ni par­kom na po­vr­ši­ni od dva hek­ta­ra, ko­ji ta­ko­đe ni­je jed­no­stav­no i la­ko odr­ža­va­ti. Am­bi­jent je­ste gro­fov­ski, me­đu­tim, po­što je sve pod za­šti­tom kao kul­tur­no ili pri­rod­no do­bro, di­rek­tor­ka Ja­njić uka­zu­je da po­te­ško­ću pred­sta­vlja to što je za sve što tre­ba ura­di­ti neo­p­hod­no tra­ži­ti odo­bre­nja Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re ili Za­vo­da za za­šti­tu pri­ro­de.

“Ima­mo pro­ble­ma sa vra­na­ma, po­što su u oko­li­ni po­se­če­ne šu­me, a u par­ku ko­ji nas okru­žu­je su sto­let­na sta­bla dr­ve­ća ko­ja su vi­so­ka, pti­ce tra­že gde da sme­ste gne­zda. Park nam je pun vra­na, ko­je su pod za­šti­tom i ne sme­mo da ih di­ra­mo, ta­ko da sva­ko ju­tro po­moć­no oso­blje ško­le mo­ra da oči­sti lju­lja­ške i klac­ka­li­ce i sve osta­lo, da bi de­ca mo­gla bez­bed­no da bo­ra­ve i igra­ju se“ sa­zna­je­mo od di­rek­tor­ke Ja­njić.

U dvo­ri­štu ško­le u par­ku su dva igra­li­šta ko­ja po­red đa­ka ko­ri­sti i omla­di­na se­la, a po­što se park pro­sti­re na dva hek­ta­ra znat­no po­sla iz­i­sku­je ko­še­nje tra­ve i ukup­no odr­ža­va­nje. Sav te­ret pa­da na ško­lu, ma­da bi mo­gla pri­po­mo­ći i MZ Ko­nak, ali na te zah­te­ve uvek sti­žu od­go­vo­ri da je ško­la ko­ri­snik ovih do­ba­ra pod re­ži­mom za­šti­te i da tre­ba da ih odr­ža­va.

“Ne­ka­ko se do­vi­ja­mo“, na­po­mi­nje di­rek­tor­ka Ja­njić. “Ima­mo u se­lu Po­ljo­pri­vred­no pred­u­ze­će “Gra­ni­čar” ko­je je u pri­vat­nom vla­sni­štvu, ali nam po­ma­žu ta­ko što ustu­pe ma­ši­ne za ko­še­nje tra­ve u par­ku, ili obez­be­de go­ri­vo“. 

Mi­lo­rad Mi­tro­vić