Dvesta praznih kuća u Erdeviku

gotovo pravilno raspoređenih stabala kestena, lipe i drugog drveća, sa obe strane puta. U tom zelenilu tek po neka klupa za odmor.

Ako započnete razgovor sa nekim od retkih prolaznika, uputiće vas da idete na severozapad sveže presvučenim asfaltom do jezera Bruje, gde je kupalište za Erdevičane i stanovnike okolnih sela. Na suprotnoj strani, u pravcu Vizića smešteno je drugo gotovo dva puta veće jezero Moharač. U blizini jezera Bruje nešto dublje u šumi nalazi se rimsko kupatilo. Sve su to lepe ali nedovoljno uređene turističke atrakcije.



Novoasfaltirane ulice ostavljaju dobar utisak na posetioca, a predsednik Mesne zajednice Erdevik Zoran Mašić pojašnjava da je pre tri godine pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja uplatio direktno izvođaču radova da asfaltira sve lokalne i regionalne putne pravce koji prolaze kroz Erdevik uključujući tu sve ulice Erdevika u ukupnoj dužini 14-15 kilometara.



Tim lepo asfaltiranim ulicama, stanovnici ipak odlaze daleko od Erdevika. U periodu između dva popisa, selo je izgubilo trećinu stanovnika.

- Poslednji popis pokazao je da imamo samo 2.760 lica, što je za 840 manje nego na prethodnom. Osim poljoprivrede imali smo i popriličan broj radnika, ali u poslednje vreme upadljivo je iseljavanje čitavih porodica, koje odlaze u Beograd, Novi Sad u potrazi za poslom, pa i u inostranstvo. Nedavno smo brojali prazne kuće u selu i stigli do 200 – kaže Zoran Mašić.



Pre nekoliko godina u selo je stigao investitor iz Švajcarske. Želja mu je bila da napravi fabriku za preradu povrća, ali nije se dobro preračunao. Digao je neke kredite, pokušao da radi, i to je trajalo tri godine, ali zatvorio je i otišao, priča Mašić. Jedna takva fabrika bi sigurno zadržala ljude da ne odlaze iz sela, ali poduhvat nije uspeo.



Nije uspeo ni referendum za nastavak samodoprinosa koji je istekao u martu. Tako je selo ostalo bez izvornih prihoda. Dok je priliva bilo urađen je idejni projekat za rekonstrukciju električne struje u seoskoj školi, a Opština je za radove uložila oko dva miliona dinara. I u planovima za naredni period Mesna zajednica oslanja se na opštinske i izvore sa viših nivoa.



- Nama je infrastruktura u selu nedovršena. Trebaju nam velike pare da uradimo kanalizacionu mrežu sela, vodosnabdevanje, kanalsku mrežu u polju, nasipanje atarskih puteva. Šidski JKP „Vodovod” je konkurisao svojim projektom, a mi sa još dva projekta za izgradnju kanalizacione mreže u selu, ali na konkursu ništa nije prošlo. Projekat za kanalizacionu mrežu moramo zameniti novim, a to su milionski troškovi.



Veliki zemljišni posedi oko Erdevika vraćeni su Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Međutim, Zoran Mašić smatra nelogičnim što je ta zemlja data crkvama u Suseku, Višnjićevu i Berkasovu, koje su daleko od Erdevika. Bilo kako bilo, SPC sada raspolaže tim zemljištem, i Mesna zajednica nema nikakvog uticaja na korišćenje tih poseda.

D. Savičin