Двеста празних кућа у Ердевику

готово правилно распоређених стабала кестена, липе и другог дрвећа, са обе стране пута. У том зеленилу тек по нека клупа за одмор.

Ако започнете разговор са неким од ретких пролазника, упутиће вас да идете на северозапад свеже пресвученим асфалтом до језера Брује, где је купалиште за Ердевичане и становнике околних села. На супротној страни, у правцу Визића смештено је друго готово два пута веће језеро Мохарач. У близини језера Брује нешто дубље у шуми налази се римско купатило. Све су то лепе али недовољно уређене туристичке атракције.



Новоасфалтиране улице остављају добар утисак на посетиоца, а председник Месне заједнице Ердевик Зоран Машић појашњава да је пре три године покрајински Фонд за капитална улагања уплатио директно извођачу радова да асфалтира све локалне и регионалне путне правце који пролазе кроз Ердевик укључујући ту све улице Ердевика у укупној дужини 14-15 километара.



Тим лепо асфалтираним улицама, становници ипак одлазе далеко од Ердевика. У периоду између два пописа, село је изгубило трећину становника.

- Последњи попис показао је да имамо само 2.760 лица, што је за 840 мање него на претходном. Осим пољопривреде имали смо и поприличан број радника, али у последње време упадљиво је исељавање читавих породица, које одлазе у Београд, Нови Сад у потрази за послом, па и у иностранство. Недавно смо бројали празне куће у селу и стигли до 200 – каже Зоран Машић.



Пре неколико година у село је стигао инвеститор из Швајцарске. Жеља му је била да направи фабрику за прераду поврћа, али није се добро прерачунао. Дигао је неке кредите, покушао да ради, и то је трајало три године, али затворио је и отишао, прича Машић. Једна таква фабрика би сигурно задржала људе да не одлазе из села, али подухват није успео.



Није успео ни референдум за наставак самодоприноса који је истекао у марту. Тако је село остало без изворних прихода. Док је прилива било урађен је идејни пројекат за реконструкцију електричне струје у сеоској школи, а Општина је за радове уложила око два милиона динара. И у плановима за наредни период Месна заједница ослања се на општинске и изворе са виших нивоа.



- Нама је инфраструктура у селу недовршена. Требају нам велике паре да урадимо канализациону мрежу села, водоснабдевање, каналску мрежу у пољу, насипање атарских путева. Шидски ЈКП „Водовод” је конкурисао својим пројектом, а ми са још два пројекта за изградњу канализационе мреже у селу, али на конкурсу ништа није прошло. Пројекат за канализациону мрежу морамо заменити новим, а то су милионски трошкови.



Велики земљишни поседи око Ердевика враћени су Српској православној цркви. Међутим, Зоран Машић сматра нелогичним што је та земља дата црквама у Сусеку, Вишњићеву и Беркасову, које су далеко од Ердевика. Било како било, СПЦ сада располаже тим земљиштем, и Месна заједница нема никаквог утицаја на коришћење тих поседа.

Д. Савичин