Drvokradice se navadile na Rokovačku šumu na rubu Sombora

Kada je postalo jasno da sa ovom sečom nema nikakve veze Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“, koje je ne tako davno uredilo Rokovačku šumu na ponos ovdašnjih stanovnika, Somborci su se zabrinuli da bi mogli ostati bez svoje šume koja predstavlja i svojevrsni zeleni bedem između najurbanizovanijeg dela grada, Nove Selenče i UPOV-a, odnosno uređaja za preradu otpadnih voda ovdašnjeg JKP „Vodokanal“.

Kao da ovo nije bilo dosta i ovih dana beleže se novi primeri bespravne seče dvadesetak stabala u istoj šumi u kojoj se, istine radi i prethodnih godina dešavalo da preko noći pod motornim testerama „padne“ po koje stablo. U samoj šumi se može primetiti da su „noćne drvoseče“ birale stabla čija je starost slobodno procenjena na nekoliko decenija, kako bi imali što manje problema oko transporta trupaca ali i zarad maksimalne zarade na ogrevnom drvetu čija je cena u uslovima energetske krize u našoj zemlji porasla u jednom momentu čak za 40-50 odsto.

Očigledno svesne šta rade drvokradice su se trudile ne samo da prikriju svoje zlodelo, zbog čega su sveži panjevi prekrivani granama i suvim lišćem, već su sekli stabla u neposrednoj okolini prethodno palih ili sa dobrim razlogom posečenih stabala, kao i na takvim mestima kojima su se mogli lako, a opet neprimećeno približiti teretnim vozilima.

Poznat kao jedan od najzelenijih gradova u ovom delu Evrope, Ravangrad Veljka Petrovića, je još od svojih gradonačelnika Josipa Markovića i potom Čihaša Benea pažnju posvećivao i šumama u svojoj, ionako ogoljenoj, okolini. Davno, još u osmoj deceniji 19. veka je, zarad prikupljanja sredstava za kaldrmisanje varoških ulica, posečena ogromna šuma u okolini salaškog naselja Bukovac, pa je Somborcima preostala samo starostavna šuma - izletište Šikara i Rakovačka šuma posađena nakon Drugog svetskog rata.

Šikara migrantska loga

Drugu značajniju šumsku površinu u okolini grada, nekada omiljeno izletište Šikara, Somborci već godinama obilaze u širokom luku. Naime, izbijanjem svetske migrantske krize i nastankom takozvane Balkanske rute ova šuma, u kojoj se nalazi i Prihvatni centar Komesarijata za izbeglice, ne samo da je, zbog brojnih migranata iz Azije i Afrike, postala nesigurno mesto za odmor, već  pravo smetlište u koje ga pretvaraju oni koji nisu smešteni u samom Prihvatnom centru, pa privremeno borave na skoro svakom koraku šume koja je zasađena još u drugoj polovini 18. veka.

Danas se Rokovačka šuma prostire na nekih 15 hektara, a gradske vlasti, tačnije nadležno JKP „Zelenilo“ je ovu zelenu oazu 2017. godine detaljno pročistilo od podrasta, iskrčilo šetne staze, opremilo klupama i vežbalištem... jednom rečju od nje napravilo mesto za uživanje, pogotovo tokom vrelih letnjih dana. Na žalost, klupe i vežbalište su su vrlo brzo našle na meti vandala, pa somborskim komunalcima nije preostalo ništa drugo do da neprekidno popravljaju ono što obesni vandali uništavaju.

Na obodu same šume je pre nešto više od dve godine formiran i park novogodišnjih jelki, kako bi ekološki svesniji Somborci koji su novogodišnje i božićne praznike u svojim domovima ulepšavali jelkama i borovima sa busenom imali gde da posade ova mlada stabla, u čemu su im pomagali i sami radnici JKP „Zelenilo“. Prepoznajući potencijal ove zelene oaze gradski planeri novim planom generalne regulacije predvideli za Rokovačku šumu i nove, zabavne sadržaje, poput adrenalinskog parka, kako bi što više Somboraca bilo u prilici da uživa u hladu bujnih krošnji koje su se ovih dana našle na udaru drvokradica.

M. Miljenović