Дрвокрадице се навадиле на Роковачку шуму на рубу Сомбора
СОМБОР: Јавност су пре десетак дана алармирали грађани који су запазили педесетак пањева свеже посечених горостасних дрва у Роковачкој шуми која се протеже на скоро 15 хектара и која, будући смештена на самом ободу Сомбора, представља не само зелену оазу за одмор и штењу, већ и права плућа вароши коју окружује непрегледна равница.
Када је постало јасно да са овом сечом нема никакве везе Јавно комунално предузеће „Зеленило“, које је не тако давно уредило Роковачку шуму на понос овдашњих становника, Сомборци су се забринули да би могли остати без своје шуме која представља и својеврсни зелени бедем између најурбанизованијег дела града, Нове Селенче и УПОВ-а, односно уређаја за прераду отпадних вода овдашњег ЈКП „Водоканал“.
Као да ово није било доста и ових дана бележе се нови примери бесправне сече двадесетак стабала у истој шуми у којој се, истине ради и prеthodnih година дешавало да преко ноћи под моторним тестерама „падне“ по које стабло. У самој шуми се може приметити да су „ноћне дрвосече“ бирале стабла чија је старост слободно процењена на неколико деценија, како би имали што мање проблема око транспорта трупаца али и зарад максималне зараде на огревном дрвету чија је цена у условима енергетске кризе у нашој земљи порасла у једном моменту чак за 40-50 одсто.
Очигледно свесне шта раде дрвокрадице су се трудиле не само да прикрију своје злодело, због чега су свежи пањеви прекривани гранама и сувим лишћем, већ су секли стабла у непосредној околини prеthodno палих или са добрим разлогом посечених стабала, као и на таквим местима којима су се могли лако, а опет непримећено приближити теретним возилима.
Познат као један од најзеленијих градова у овом делу Европе, Раванград Вељка Петровића, је још од својих градоначелника Јосипа Марковића и потом Чихаша Бенеа пажњу посвећивао и шумама у својој, ионако огољеној, околини. Давно, још у осмој деценији 19. века је, зарад прикупљања средстава за калдрмисање варошких улица, посечена огромна шума у околини салашког насеља Буковац, па је Сомборцима преостала само староставна шума - излетиште Шикара и Раковачка шума посађена након Другог светског рата.
Шикара мигрантска лога
Другу значајнију шумску површину у околини града, некада омиљено излетиште Шикара, Сомборци већ годинама обилазе у широком луку. Наиме, избијањем светске мигрантске кризе и настанком такозване Балканске руте ова шума, у којој се налази и Прихватни центар Комесаријата за избеглице, не само да је, због бројних миграната из Азије и Африке, постала несигурно место за одмор, већ право сметлиште у које га претварају они који нису смештени у самом Прихватном центру, па привремено бораве на скоро сваком кораку шуме која је засађена још у другој половини 18. века.
Данас се Роковачка шума простире на неких 15 хектара, а градске власти, тачније надлежно ЈКП „Зеленило“ је ову зелену оазу 2017. године детаљно прочистило од подраста, искрчило шетне стазе, опремило клупама и вежбалиштем... једном речју од ње направило место за уживање, поготово током врелих летњих дана. На жалост, клупе и вежбалиште су су врло брзо нашле на мети вандала, па сомборским комуналцима није преостало ништа друго до да непрекидно поправљају оно што обесни вандали уништавају.
На ободу саме шуме је пре нешто више од две године формиран и парк новогодишњих јелки, како би еколошки свеснији Сомборци који су новогодишње и божићне празнике у својим домовима улепшавали јелкама и боровима са бусеном имали где да посаде ова млада стабла, у чему су им помагали и сами радници ЈКП „Зеленило“. Препознајући потенцијал ове зелене оазе градски планери новим планом генералне регулације предвидели за Роковачку шуму и нове, забавне садржаје, попут адреналинског парка, како би што више Сомбораца било у прилици да ужива у хладу бујних крошњи које су се ових дана нашле на удару дрвокрадица.
М. Миљеновић