Dnevnik u viševekovnom selu – Ravno Selo

Blizina Vrbasa, čijoj opštini i pripada, kao i Novog Sada, omogućavaju ljudima, prevashodno mladima, da ostaju u selu i nastave da se bave poljoprivredom na dedovini. Takođe, u samom mestu imaju sve što im je neophodno, od prodavnica, pošte, lekara, razume se i kafana, ali i kvalitetnog obradivog zemljišta, lepe prirode i Jegričke.

- Zašto menjati nešto što valja i što je dobro - pita nas novoizabrani predsednik Saveta Mesne zajednice Ravno Selo i veterinar po struci Aleksandar Saša Teofanov. - Ne bih ništa menjao, jer uz neke popravke i dopravke, kao i neke investicije uz koje će se ljudima olakšati život, sve je u redu.

Kako smo čuli, ima i onih koji se doseljavaju u Ravno Selo da žive, te kupuju kuće po ceni do 15.000 evra, ili uz subvencije koje se dodeljuju mladim bračnim parovima

Istina, i sami stičemo utisak da u tom selu od oko 3.000 duša, manje-više sve fercera, a i kao gosti smo se posebno prijatno i dobrodošlo osećali. Ukravši možda poslednje lepe dane početka jeseni, Ravno Selo je samo po sebi delovalo kao toplo i pitomo mesto koje u svakom delu ima nešto što vam može privući pažnju - od vetrenjače, najstarije kafane, sređene škole i fantastične sportske hale pri školi, ušuškane Jegričke, fascinantno naređanih plastenika u kojima se uzgaja paprika...

- Ljudi se ove uglavnom bave poljoprivredom, ratarstvom, pomalo povrtarstvom - priča Teofanov, dodajući da se najviše uzgajaju kukuruz, pšenica i soja. - Imamo nekoliko voćara koji su počeli da proizvode lešnik. Imamo dve familije paprikara, jedni imaju oko 20 plastenika, a drugi 70. Zemljište je ovde kvalitetno, sve je prva klasa, na čitavoj teritoriji opštine Vrbas. Stočarstvo je već slabije, jer kako padaju cene, odustaju ljudi, pa se bave samo ratarenjem, a inače je to bilo povezano.  Tako da, slabo ima posla za veterinara... Imamo nekoliko familija koje drže krave za mleko, ali toga je svaki dan sve manje i manje. Preorijentišu se ljudi, usklađuju se od godine do godine, kako su usmerene subvencije.

Ipak, oni koji se ne bave poljoprivredom, zaposlenje traže u Vrbasu i Novom Sadu gde svakako imaju brojne firme i gigante koji zapošljavaju. A kako smo čuli, ima i onih koji dolaze u Ravno Selo da žive, te kupuju kuće po ceni do 15.000 evra, ili uz subvencije koje se dodeljuju mladim bračnim parovima.

- Doselili su nam se i Rusi i uklopili su se bez problema - kaže naš sagovornik, navodeći da najviše u selu ima starosedelaca, potom Crnogoraca, Bosanaca, ljudi iz južne Srbije i nekoliko Makedonaca.

A ono po čemu je Ravno Selo najviše poznato, je  filmsli festival koji je osnovao glumac Lazar Ristovski, koji je i sam rodom iz tog mesta. Osim te manifestacije, u Ravno Selo vas može privući i fijakerijada, ali i slava sela koja se obeležava 22. maja kad je Sveti Nikola letnji.

Lea Radlovački

Najstarija kafana u Ravnom Selu naredne godine obeležiće pun vek postojanja. Kada je osnovana, najpre je nosila naziv „Balkan“, potom „Šelerova kafana“ po porodičnom špicnamenu, a danas iznad ulaza stoji natpis „Vojvodina“, a u njoj vas dočekuje trenutni vlasnik, predstavnik treće generacije, glavom i bradom Stojan Nedeljkov, u sve odelu sa leptir-mašnom.

- Ja sam u kafani od ’53, tu sam puzio po njoj - priča naš domaćin. - Naiđu gosti... Nekad su pili samo špricer, a sad pivo. Pre, kad su ljudi išli na pijacu, dolazili bi ovde i pili kafu, a korpa za smeće je bila puna od opušaka! Eh, tad je bilo toliko mnogo novca, da nismo mogli da izbrojimo...

Iako su, kako u šali vlasnik kaže, zidovi najstariji u kafani, nama je za oko zapao Cenovnik koji se u „Vojvodini“ nalazi već 70 godina, a donet je iz jednog novosadskog lokala.

- Nekad je mesara bila ovde iza, a dok je mati bila živa, specijalitet kuće je bio paprikaš od goveđe iznutrice. Toliko je bio gust, da kašika nije mogla da propadne. A jeli su ga svi doktori, pukovnici, generali...

Prošlo je već šest godina otkako je izgoreo Dom kulture u Ravnom Selu, s podizanjem iz pepela se počelo, te će novi objekat biti savremeno opremljen, sa 223 sedišta, multifunkcionalnom salom i napolju sa malim terenom za sport i košarku. Sveukupni radovi su vredni 200 miliona dinara i stoga će postati centar svih zbivanja u selu. Od ostalih značajnijih investicija, Ravnoselce čekaju i radovi na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži, sa čime će se početi naredne godine. U osnovnoj školi „Branko Radičević“ biće rešeni mokri čvorovi, za šta je Pokrajinska vlada izdvojila tri miliona dinara. Kad se sve sabere, cilj svih ulaganja jeste da i meštani Ravnog Sela imaju sve uslove za dostojanstven život i u manjoj sredini.