Дневник у вишевековном селу – Равно Село

Близина Врбаса, чијој општини и припада, као и Новог Сада, омогућавају људима, превасходно младима, да остају у селу и наставе да се баве пољопривредом на дедовини. Такође, у самом месту имају све што им је неопходно, од продавница, поште, лекара, разуме се и кафана, али и квалитетног обрадивог земљишта, лепе природе и Јегричке.

- Зашто мењати нешто што ваља и што је добро - пита нас новоизабрани председник Савета Месне заједнице Равно Село и ветеринар по струци Александар Саша Теофанов. - Не бих ништа мењао, јер уз неке поправке и доправке, као и неке инвестиције уз које ће се људима олакшати живот, све је у реду.

Како смо чули, има и оних који се досељавају у Равно Село да живе, те купују куће по цени до 15.000 евра, или уз субвенције које се додељују младим брачним паровима

Истина, и сами стичемо утисак да у том селу од око 3.000 душа, мање-више све ферцера, а и као гости смо се посебно пријатно и добродошло осећали. Укравши можда последње лепе дане почетка јесени, Равно Село је само по себи деловало као топло и питомо место које у сваком делу има нешто што вам може привући пажњу - од ветрењаче, најстарије кафане, сређене школе и фантастичне спортске хале при школи, ушушкане Јегричке, фасцинантно наређаних пластеника у којима се узгаја паприка...

- Људи се ове углавном баве пољопривредом, ратарством, помало повртарством - прича Теофанов, додајући да се највише узгајају кукуруз, пшеница и соја. - Имамо неколико воћара који су почели да производе лешник. Имамо две фамилије паприкара, једни имају око 20 пластеника, а други 70. Земљиште је овде квалитетно, све је прва класа, на читавој територији општине Врбас. Сточарство је већ слабије, јер како падају цене, одустају људи, па се баве само ратарењем, а иначе је то било повезано.  Тако да, слабо има посла за ветеринара... Имамо неколико фамилија које држе краве за млеко, али тога је сваки дан све мање и мање. Преоријентишу се људи, усклађују се од године до године, како су усмерене субвенције.

Ипак, они који се не баве пољопривредом, запослење траже у Врбасу и Новом Саду где свакако имају бројне фирме и гиганте који запошљавају. А како смо чули, има и оних који долазе у Равно Село да живе, те купују куће по цени до 15.000 евра, или уз субвенције које се додељују младим брачним паровима.

- Доселили су нам се и Руси и уклопили су се без проблема - каже наш саговорник, наводећи да највише у селу има староседелаца, потом Црногораца, Босанаца, људи из јужне Србије и неколико Македонаца.

А оно по чему је Равно Село највише познато, је  филмсли фестивал који је основао глумац Лазар Ристовски, који је и сам родом из тог места. Осим те манифестације, у Равно Село вас може привући и фијакеријада, али и слава села која се обележава 22. маја кад је Свети Никола летњи.

Леа Радловачки

Најстарија кафана у Равном Селу наредне године обележиће пун век постојања. Када је основана, најпре је носила назив „Балкан“, потом „Шелерова кафана“ по породичном шпицнамену, а данас изнад улаза стоји натпис „Војводина“, а у њој вас дочекује тренутни власник, представник треће генерације, главом и брадом Стојан Недељков, у све оделу са лептир-машном.

- Ја сам у кафани од ’53, ту сам пузио по њој - прича наш домаћин. - Наиђу гости... Некад су пили само шприцер, а сад пиво. Пре, кад су људи ишли на пијацу, долазили би овде и пили кафу, а корпа за смеће је била пуна од опушака! Ех, тад је било толико много новца, да нисмо могли да избројимо...

Иако су, како у шали власник каже, зидови најстарији у кафани, нама је за око запао Ценовник који се у „Војводини“ налази већ 70 година, а донет је из једног новосадског локала.

- Некад је месара била овде иза, а док је мати била жива, специјалитет куће је био паприкаш од говеђе изнутрице. Толико је био густ, да кашика није могла да пропадне. А јели су га сви доктори, пуковници, генерали...

Прошло је већ шест година откако је изгорео Дом културе у Равном Селу, с подизањем из пепела се почело, те ће нови објекат бити савремено опремљен, са 223 седишта, мултифункционалном салом и напољу са малим тереном за спорт и кошарку. Свеукупни радови су вредни 200 милиона динара и стога ће постати центар свих збивања у селу. Од осталих значајнијих инвестиција, Равноселце чекају и радови на водоводној и канализационој мрежи, са чиме ће се почети наредне године. У основној школи „Бранко Радичевић“ биће решени мокри чворови, за шта је Покрајинска влада издвојила три милиона динара. Кад се све сабере, циљ свих улагања јесте да и мештани Равног Села имају све услове за достојанствен живот и у мањој средини.