Dnevnik u viševekovnom selu – Dobrica

Jutro nas je dočekalo nerealno visokom temperaturom za novembar i toplim vetrom koji nas je zanosio sve do odredišta. Tako smo usput gledali šiblje koje je talasalo pribijeno uz zemlju, vedro nebo koje se očas posla namračilo i trudili se da ne udišemo dim sa deponije koja ispraća iz opštine Kovačica.

- Ta deponija ne pripada našoj opštini, ali je na obodu smeta nam - kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Dobrica Dragan Žebeljan, priznajući da imaju problem i sa svojim divljim deponijama koje stalnu niču oko sela. - Mi ih suzbijamo veoma uspešno sa JKP „Univerzal”, ali brzo nastaju nove, iskreno rečeno. Da l’ ljudi nemaju svest, ali mislim da će se poboljšati, uvek nada postoji i treba da budemo samokritični.

Nije nam namera bila da s početka „udarimo” s lošim temama, ali je ipak reč o evidentnom problemu koji pošto-poto treba rešiti, naročito što se nalazi uz put koji će uskoro biti još prometniji jer se trenutno gradi kružni tok s isključenjem ka Tomaševcu, a koji će povezati četiri opštine: Zrenjanin, Sečanj, Kovačicu i Alibunar.

- Dosta naših meštana putuje za Zrenjanin, dolaze po njih autobusom, a kad se spoji ovaj put sa Tomaševcem, biće nam sve bliže - priča naš domaćin i dodaje da čekaju i da im presvuku sloj asfalta na tom pravcu do Dobrice. - Mi smo ovde na jednakoj udaljenosti od Pančeva, Zrenjanina i Vršca, ali naši meštani najviše emigriraju u Pančevo, a ima nas svuda i u Novom Sadu, Beogradu...

Oko 800 Dobričana mahom se bavi poljoprivredom uzgajajući pšenicu, šećernu repu, kukuruz, suncokret, mak i uljanu repicu i to na zemljištu lošije kategorije. U selu imaju i veliku živinarsku farmu, nekoliko porodica koje drže svega nekoliko grla ovaca, a imaju i gazdinstvo koje drži mlečne krave i nekoliko bikova.

- Uskoro će nam se ovde otvoriti i dve fabričice koje će zaposliti oko dvadesetak ljudi i raduje nas ta proizvodnja, jesu mala preduzeća, ali za nas su odlična - dodaje Žebeljan. - U ovom selu može da se živi. Ko je otišao, otišao je, ali vidim da ima i onih koji se vraćaju, da vam kažem. U školi imamo 120 dece do osmog razreda, a 45 dece u vrtiću od tri do pet godina. Svugde sela opadaju, i naše opada, ali držimo se, tako da u selu imamo oko 800 ljudi koji baš prespavaju.

O tom dobrom držanju govori i činjenica da u Dobrici imaju dve sedmočlane i jednu devetočlanu porodicu, a koje su dobile krov nad glavom zahvaljujući pomoći sa strane.

Petočlana porodica Putnik najmanje jednom mesečno mora da ide do Zrenjanina ili Pančeva u veliku nabavku kako bi imala sve što joj je potrebno za životu u Dobrici. Ali, uz dobru organizaciju i volju, sve je moguće udesiti da bude potaman, kako starijim, tako i mlađim ukućanima.

- Ovo je lepo selo, mirno je i mislim da je bolje da deca odrastaju u ovako manjoj sredini - kaže mlada mama Marija, koja se iz rodnog Kačareva udala u Dobrici. - Iskreno, sa školom nisam baš zadovoljna, učitelji su popustljiviji, pa moram kod kuće više da radim i učim sa decom. Imamo dečji parkić kod Zadružnog doma, žene iz udruženja su ga nekoliko puta renovirale, ali stariji klinci sve razlupaju, uriniraju tamo, večito ima flaša, tako da i nije baš bezbedno... Ja sebe vidim ovde, a deca kad odrastu neka idu odavde ako budu želela.

- Moramo da se pohvalimo, izgradili smo jednu kuću iz temelja za sedmočlanu porodicu, mi kao Mesna zajednica i lokalna samouprava sa organizacijom „Srbi za Srbe”, a jednu kuću smo kupili i opremili takođe za jednu porodicu od sedam članova. A jesenas nam je bila i „Tamara u akciji” koja je renovirala kuću za devetočlanu porodicu - ponosan je predsednik Saveta, dodajući da u Dobrici imaju sve što im je potrebno, ali da im je jedan od većih hendikepa nedostatak apoteke koja je ugašena prošlog decembra.

Nego, da završimo s lepšim temama iz Dobrice, kad nas je već vreme u povratku apsolutno izneverilo, jer Mesna zajednica ima mnogo planova za narednu godinu kako da unapredi život u selu - planiraju da promene krov na zgradi u kojoj su mesna zajednica, mesna kancelarija, biblioteka i dva stana, treba da oiviče i izbetoniraju atmosferske kanale, čeka ih uređivanje postojećeg parkinga, asfaltiranje jedne ulice, izgradnja kapele i ono što im je najvažnije, povratak Zadružnog doma lokalnoj samoupravi kako bi Mesna zajednica mogla da dobije objekat na korišćenje i sredstva za njegovo renoviranje.

Lea Radlovački