Dnevnik u viševekovnom selu – Bosut

Da li je zaista tako, nećemo držati bilo čiju stranu, ali se možemo složiti da je nesvakidašnje jer je malo koje selo okruženo gustom šumom i dvema rekama, Bosutom koji se uliva u Savu. Zbog toga, ovo mestašce od oko 630 duša u opštini Sremska Mitrovica, ima veliki turistički potencijal, ali na kom će se tek u narednom periodu ozbiljnije raditi.

- Mesna zajednica počinje polako da radi na turističkom potencijalu, sređujemo ušće sa lokalnom samoupravom, donećemo betonske stolove, napravićemo kao etno-park za meštane i prolaznike, postavićemo sprave za dečje igralište - kaže predsednik MZ Bosut Mladen Mlađanović, dodajući da su počeli sa krčenjem priobalja. - Nadamo se da ćemo sve to postići, to nam je u planu, imamo volju, samo nam treba malo podrške. Selo je bilo mrtvo, ništa se nije dešavalo, a mi smo vredni i hoćemo da radimo. Recimo, voda u rekama nikad nije bila manja, u minusu je do metar i po, pa Bosut i ne teče. Pritom, i ušće Drine u Savu nam je na sedam kilometara. Mnoga mesta nemaju ni jednu vodu, a mi ih imamo dve...

Osim prirode koja je pogodna za lov i ribolov, za šta se minimalno koristi, Bosut ima i dobre ljude koji su složni i vredni, a da bi skromno živeli, moraju da rade i u firmama i da se bave poljoprivredom.

- Ovde je loš kvalitet zemljišta, sve su šesta-sedma kategorija, a ima dosta i močvarnih delova - pojašnjava sekretar Mesne zajednice Miroslav Tomić. - Nekvalitetno je zemljište i za voćarsku i za ratarsku proizvodnju. Imamo svega dve parcele da su treća klasa.Čak se ni austrougarski vladari ovde nisu zadržavali zbog toga. Recimo, imamo duplo manji prinos nego druga mesta u našoj opštini.

Kako naši sagovornici pamte, nekad je malo ko radio van Bosuta. Onda je nastalo privredno zatišje, da bi se poslednjih godina pootvarale fabrike u većim mestima i mladi su našli način kako da se zaposle a da ostanu na selu, što je, tvrde Tomić i Mlađenović, smanjilo odliv ljudi iz mesta.

- Čak imamo i priliv stanovništva poslednjih godina, jer su uredbom Pokrajinske vlade obezbeđene kuće za mlade bračne parove - veli Tomić, prisećajući se da je u Bosutu ’80. godina živelo oko 1.300 ljudi. - Doduše, i korona je učinila svoje, tad je najviše kupljeno kuća. Doskoro je bilo tridesetak kuća na prodaju, a sad nema ni deset.

Kako bi meštani imali razlog za opstanak, najvažnije je obezbediti im pristojne uslove za život. Potpunu gasnu mrežu imaće do kraja sledeće godine, od ulica samo jedna ima da nije asfaltirana, a led rasveta osvetljava celo selo.

Budući da istoričarima nije interesantno da se bave zavičajnom istorijom, onda monografije o selima pišu entuzijaste koji dolaze iz neke druge branše. Bar je takav slučaj sa Mikicom Ilićem koji je diplomirani pravnik i član Udruženja književnika Srbije, a koji je 2006. odine, nakon decenije istraživanja i prikupljanja materijala, objavio knjigu „Selo Bosut u Sremu“.

- Ovo je dugačak posao za ludake - na samom početku nas upozorava Ilić, tvrdeći da autor neke knjige nikad nije zadovoljan svojim delom i da zapravo nikad ne zna kada je vreme za kraj. - Sam sebi sam zacrtao da objavim monografiju povodom 300. godišnjice od nastanka sela, rekao sam sebi, ako ne uradim to do tad, nikad neću.

Od svega što je uspeo da pronađe o Bosutu, najinteresantnija su mu otkrića koja se tiču naziva sela, a naročito činjenica da prezimena, koja su postojala s polovine 19. veka, i dalje žive u istom mestu.

- Bosut se strahovito menja, iz godine u godinu, i to u negativnom smislu - priča naš sagovornik, dok se priseća dana kad je bio dete i išao u razred sa onoliko đaka koliko se danas ne može prebrojati ni u tri odeljenja. - Selo se pretvara u vikend-naselje.

- Uradili smo dokumentaciju za kapelu i trebalo bi već ove godine da počnemo sa izgradnjom - kaže Mlađanović. - U planu je da renoviramo osnovnu školu i pokrijemo Dom kulture, koji je tek ove godine dobio sanitarni čvor. Uradićemo dosta toga, samo ne možemo sve od jednom.

Ideja je da obezbede i salu za sportove za mališane, budući da nemaju gde da treniraju zimi. U selu im funkcionišu KUD „Bosut“ i FK „Bosut“ na koji su meštani posebno ponosni jer konačno imaju ekipu entuzijasta uz koje će možda i uspeti da uđu u viši rang.

- Bez srca i sloge nema ekipe - zaključuje predsednik Saveta.

Lea Radlovački