„DNEVNIK” U SELU NACIONALNIH ZAJEDNICA – ERDEVIK Na dva jezera u zelenilu tradiciju čuva 29 nacija (foto)

Spuštajući se niz glavnu Ulicu Kralja Petra Prvog stižemo do centra koji, malo je reći, oduzima dah! Park od devet drvoreda na površini od 2,7 hektara u svojoj kolekciji ima ukupno 500 stabala i to kestena, lipe, platana, javora i raznih četinara.

Budući da julske oluje nisu bile milosrdne ni prema ovom erdevičkom dragulju, zbog čega smo prisustvovali seči oštećenih grana, plan Mesne zajednice Erdevik je da obnovi i dobije novo parkovsko zelenilo.

– Polako postajemo vikend naselje – kaže nam domaćin sela predsednik Saveta MZ Erdevik Predrag Sremčić, dok šetamo ’ladovinom i razgledamo centar sela. – Prema poslednjem popisu nas na spavanju ima oko 2.200, a kad smo šezdesetih godina bili opština, bilo nas je skoro 5.000. Niko nije ovo mogao da zamisli, ali migracije su svuda u svetu pa i kod nas. Ali, da budemo realni, najviše ljudi umiru, u proseku oko 60 njih godišnje umre, dok se rodi desetak dece. A ovi što se sele, idu u Slovačku, Nemačku, Beograd i Novi Sad. Međutim, mi i dalje čuvamo svoj identitet multinacionalnosti, budući da u našem mestu živi čak 29 nacija! I svi se slažemo i živimo ko jedno.

Idealan odmor u idealnom parku

Na obodu jedinstvenog parka usred Erdevika, na klupi kod table „Trga mladih” zatekosmo stariju meštanku Smilju Đaković kako uživa u jesenjem danu i odmara.

– Mora se odmarati, od svega – jasna je naša sagovornica, rođena Šiđanka koju je ljubav pre 40 godina dovela baš u Erdevik. – Lepo je ovo mesto, samo što sada pusto. Mnogo se promenilo, manje je stanovništva, firme su propale, nema života, većinom su penzioneri ostali...

Ko je odlučio da ostane u Erdeviku pak nema mnogo razloga za kajanje, jer u mestu imaju sve što im je najpotrebnije kao što su dobro snabdevene radnje i lekari.

– Najlepši nam je ovaj park, a ovako, šta znam... Šetam do jezera, uglavnom do Bruja gde se i kupaju, dok su na Moharaču uglavnom pecaroši – objašnjava nam Smilja, pokazujući u kom pravcu treba da krenemo kako bismo videli sve lepote Erdevika.

A oni koji žele da se dosele u ovaj sremski biser s dva jezera – Moharačem i Brujama – i izvorom lekovite vode  Banja, u kom su se čak i rimski imperatori svojevremeno brčkali, mogu da kupe kuću od 20.000 evra pa naviše. Što će reći, danas je prestiž živeti u Erdeviku, a naš sagovornik tvrdi da se tako zaista i može reći, budući da su bogati vinarijama, a tek će i biti!

– Iskreno vam to kažem, vinarije će nam dovesti dosta ljudi, zatim pravi se i put za Bosnu, a kroz naše mesto će prolaziti i put za novi most preko Dunava do Bačke Palanke – navodi Sremčić, dodajući da za sada pak u selu, a za samo selo, neće biti većih investicija. – Recimo, naša nadaleko čuvena Vinarija Erdevik će za tri godine obeležiti dva veka postojanja. A u planu je da se od zgrade stare škole, koja je svojevremeno pripala PP Erdeviku, napravi luksuzni hotel od 30 soba, tako da sve to doprinosi boljitku našeg mesta.

Uz šumu nastao, uz šumu i ostao

Prvo pominjanje sela Erdevika, premda ne pod tim imenom, datira iz sredine 14. veka, dok 1730. godina važi za zvanično oformljavanje mesta Erdevzaga, koje s vremenom menja ime u Erdefark, pa Erdoveg (predeo pored šume) i najzad u Erdevik. U selu su najpre živeli isključivo Srbi, da bi se Slovaci doselili tri decenije kasnije.

U tom kontekstu ne treba zaboraviti ni manifestaciju na koju su Erdevičani najviše ponosni – „Sremska Kulenijada” koja se poslednjih 18 godina organizuje u ovom mestu, a narednog juna proslaviće jubilej od 25 godina otkako je nastala. Čak su lane dobili i nagradu, odnosno zlatnu plaketu Roglja, za najbolji festival od svih vojvođanskih festivala!

Freske će ponovo dominirati pravoslavnom crkvom

Srpska pravoslavna crkva posvećena svetom Nikoli, u centru Erdevika je od 1804. godine, kada je i oslikana iznutra. Trenutno su u njoj ozbiljni radovi – ribanje zidova i plafona, na kojima već oko osam-devet decenija stoje skrivene ikone ispod plave farbe. Poslednja dva meseca intenzivno se radi na otkrivanju freski, čiji se obrisi pak svuda jasno vide.

– „Kulenijada” spaja sve! Ona je unikatna i univerzalna manifestacija. Zamisao je da sačuvamo tradiciju i da kroz suhomesnate proizvode pokrenemo male biznise. Dogodine se nadam da ćemo dobiti i više pomoći za organizaciju 25. „Kulenijade”, da se uradi nešto više, kao i da nešto ostane selu, jer ono treba da živi cele godine a ne samo taj jedan dan. Manifestacija traje jedan dan i tad dođe do 15.000 ljudi, zaista impresivno. Tada „Kulenijada” dovodi svet u našu opštinu – ističe naš sagovornik, otrkivši nam tajnu najboljeg erdevičkog kulena koji u sebi mora da sadrži najvažnije sastojke, a to su ljubav i tradicija.

A da je taj suhomesnati specijalitet neprikosnoven, uverili smo se i kod domaćina, budući da se uz čašicu domaće rakije i vina okusio i kulen, slaninica, kobasica, sir i domaći kiseli krastavci, što nam tera vodu na usta i nekoliko dana kasnije!

Lea Radlovački