"Dnevnik" u selu kroz koje se ne prolazi: Pločica
Na idealnoj poziciji u blizini Kovina, opštine kojoj pripada, Smedereva i Pančeva, nalazi se južnobanatsko selo Pločica, u čijem sklopu je i obližnji zaseok Pločički Rit koji vodi tik do Dunava.
Bogata plodnim atarima, kulturno-istorijskim znamenitostima, među kojima je atraktivan most iz doba Marije Terezije a koji je vodio preko nekadašnje reke Ponjavice, ispresecana dugim i cik-cak ulicama koje talasaju i levo-desno i gore-dole, ispunjean parkovima i dečjim igralištima, brojnim rasadnicima i vrednim meštanima, Pločica se čini kao idealno mesto za beg od gradske vreve. Ali i za život uopšte...
- Prvenstveno gledamo da selo bude sređeno - kaže nam predsednik Mesne zajednice Pločica Boban Arsić. - Sticajem okolnosti se dosta krećem po selu, obilazim, sve me interesuje i želim da vidim kako se gde održava, a mi se trudimo da ispoštujemo i da svuda u ulicama bude uređeno. Recimo, ono što nam je takođe veoma važno, jeste da smo nedavno dobili sistem za preradu pijaće vode i to samo za naše mesto. Krenulo se i sa menjanjem vodovodne mreže jer je od azbestnih cevi, ali velika je investicija pa idemo polako.
Kad je reč o važnim projektima za selo, i priča o kanalizaciji je počela pre desetak godina, urađena je neophodna projektno-tehnička dokumentacija, čak se počelo i sa izgradnjom, ali opet sve „mic po mic”.
- Mora to tako da bude, veliko je selo, treba uraditi 14 kilometara mreže - ukazuje naš sagovornik i dodaje da je gas uveden još davnih dana i da su ljudi uveliko priključeni, te da sve fercera besprekorno. - Baš smo ovih dana podneli ponudu za sanaciju zgrade Mesne zajednice, tako da će se uskoro početi sa radovima. Biće kompletna zamena krova, radiće se fasada i krečenje, a stolariju smo već zamenili. U ovj zgradi nam je, osim Mesne zajednice, smeštena i Mesna kancelarija, Pošta, bioskop, a imamo i malu salu za sastanke.
Kad pronađu isplativu zanimaciju
Premda mahom žele da postanu informatičari i programeri, David Spasić, Pavle Papić, Nikola Spasić i Goran Cvetković, učesnici petog i šestog razreda seoske osmoletke „Đura Filipović”, letnji raspust najmanje provode za računarima i telefonima. Mi smo ih zatekli u školskom dvorištu gde su se zabavljali na ljuljaškama nakon vožnje bajsevima, te su nam, onako raspoloženi i veseli, ispričali kako inače provode slobodne dane.
- Uglavnom vozimo bajseve po selu, a i sto puta smo išli do Rita - uzvikuju svi uglas, a onda nam otkrivaju koja zanimacija im je čak i najisplativija. - Nekad se bavimo magnetisanjem stvari. Odemo u Rit, vežemo magnet na kanap, pa izvlačimo dosta stvari, nekad bude i 15 kila toga. Šta, budemo na provaliji sat vremena i za to uzmemo dve-tri hiljade dinara! Ne tražimo yeparac od roditelja kad imamo svoje pare...
Malci kažu da im je sve u selu super, ali da bi voleli da imaju skejt park kako bi vozili bajseve, a u školi im samo nedostaje neki aparat za sokove.
Sveto mesto skriveno međ njivama
Duboko u pločičkom ataru, još dalje od groblja, u pravcu Banatskog Brestovca, nalazi se izvor vode koji nikad ne presušuje. Na tom mestu je krajem šezdesetih godina, na inicijativu Irene Jovanović iz Beograda, koja je u snu primila zapovest da tamo treba proslaviti Ognjenu Mariju, podignuta crkvica za paljenje sveća. Ceo lokalitet poznatiji je pod nazivom Vodica, a tu se sada nalazi pravi hram Svete Velikomučenice Marine, i svakog 30. jula održava se liturgija.
Meštani svih generacija, pak, imaju priliku da se okupljaju i druže u prostorijama Lovačkog drušva, a naročito u nedavno sređenom objektu Doma omladine. Tu je i naveliko hvaljeni Fudbalski klub „Borac” koji okuplja mališane na terenu i one starije u improvizovanoj kafani.
- U poslednje vreme smo se bavili i kapelom na groblju, koja je završena i trebalo bi da bude u funkciji za mesec dana. Iako su meštani najpre odbijali tu ideju, jer im je teško da menjaju navike i običaje, sad ipak uviđaju koliko će im ovaj prostor značiti - navodi Arsić i ističe važnost i nedavno završene komasacije njihovog i skorenovačkog atara. - Maksimalno smo gledali da se sve uradi korektno, što smo i dokazali. Proširili smo na nekim mestima i kanalsku mrežu, ali ipak mali broj poljoprivrednika navodnjava svoje njive.
Inače, u Pločici živi oko hiljadu i po ljudi, a osmoletka broji skoro 140 đaka. Stariji se i dalje bave poljoprivredom (klasičnim ratarenjem i duvanom), sve manje stočarstvom, sve više uzgojem cveća i drveća, dok oni koji su zaposleni u firmama rade u Kovinu, Smederevu, Pančevu, a veoma mali broj ide i za Beograd.
Tekst i foto :Lea Radlovački