„DNEVNIK” U RUSKOM KRSTURU Selo humanosti, Crvene ruže i crvene paprike

Za koje naselje se može reći da je simbol humanosti? Vazda za Ruski Krstur! Još nešto da vas pitamo – gde se nalaze dve srednje škole, ogromna sportska hala, bazen, hipodrom, muzej, najstariju sačuvanu kuću iz sredine 18. veka, sedište Nacionalnog saveta Rusina, fudbalski klub koji postoji već čitav vek, ali i čuveni festival „Crvena ruža“? Tako je – u Ruskom Krsturu!

I još jedno pitanje – iz kog mesta se od 2000. do 2010. godine iselilo 200 porodica za Kanadu, da bi se u protekle tri doselilo dvadesetak mladih bračnih parova? Sve je, shvatili ste, u pitanju Ruski Krstur.

Prvo pominjanje naselja Krstur datira s kraja 15. veka, ali tridesetih godina 18. veka dolazi do potpunog raseljavanja (srpskog) stanovništva. Međutim, 1745. godine usledila je nova migracija – doseljavanje karpatskih Rusina, grkokatoličke veroispovesti. Selo je s vremenom menjalo naziv u Veliki Krstur, pa Bački, da bi 1919. godine postalo Ruski Krstur.

– Kad pričamo o nedostacima, uvek se može kukati, ali mi zaista imamo sve što nam je potrebno – ističe sekretar Mesne zajednice Ruski Krstur Mihajlo Pašo, vidno ponosan na dostignuti kvalitet života. – Čak i sama pozicija nam je veoma interesantna, sve nam je blizu, pa bi zato bilo dobro da imamo kvalitetnije puteve, da oni koji rade u većim mestima, mogu ovde da žive i putuju na posao. I ono što bih najviše voleo, jeste da nam se doseli najmanje sto porodica!

Po humanosti se poznaje Ruski Krstur

Kada je pretprošlog četvrtka jako nevreme zahvatilo deo kulske opštine, Kruščić, Kula i Ruski Krstur najgore su prošli. Led veličine ping-pong loptice pokosio je atare, razvalio krovove, fasade i prozore. Prošle nedelje više od 500 stanovnika Ruskog Krstura prijavilo je u Mesnoj zajednici neko oštećenje, a najviše je poljoprivrednika, naročito uzgajivača paprike, što dokazuje i podatak da je više od 50 odsto useva ovog povrća (na oko 700 jutara) uništeno.

– Ovo će biti teška godina, a vidim po ljudima da još nisu svesni šta će jesen doneti, jer svi su očekivali zaradu – kaže Pašo, dodajući da i najstariji sugrađani tvrde da za života nisu videli takvo nevreme kao ono koje ih je zadesilo pre nedelju i po dana.

Proteklog vikenda krenulo se i s akcijom popravki krovova, a Mesna zajednica poziva sve zainteresovane da se priključe pozivom na broj 065/270-33-05, kako bi svojim komšijama u što kraćem roku sanirali štetu koliko je u njihovoj moći.

Budući da su okolonosti takve da su želje i mogućnosti poprilično kompatibilne, ne bi bilo loše da se demografska slika narednih godina malo poboljša, pa da s 3.600 ljudi, koji trenutno prespavaju u Ruskom Krsturu, brojka skoči toliko da meštani više ne pričaju s nostalgijom kako ih je nekad bilo skoro duplo više.

– Ne mogu da izdvojim samo jednu stvar koja je najlepša kod nas, jer imamo Mali bački kanal koji nam prolazi uz selo, a na kom imamo bazen koji se redovno održava. Takođe, imamo sportsku halu, za koju je bilo svakakvih priča da li nam treba tolika ili ne, a sada nema slobodnih termina za treniranje. Imamo sekcije joge, aikida, tekvondoa, karatea, fitnesa, malog fudbala, košarke, odbojke... a imamo i prostor za kuglanu. Prošle godine smo uradili nove tribine na FK „Rusin“ koji je veoma popularan, a od aktuelnih investicija ulazimo u projekat za kanalizaciju. Za izradu projektno-tehničke dokumentacije je izdvojeno 11 miliona dinara i nadam se da će se uskoro krenuti s realizacijom – ističe naš sagovornik, dodajući da u svemu tome imaju veliku podršku lokalne samouprave i predsednika Opštine Kula Damjana Miljanića.

Ipak, ono što je najbitnije jeste da se meštani međusobno podržavaju, što su dokazali kroz brojne humanitarne akcije koje se intenzivno realizuju u protekle dve godine.

– Jedna od većih akcija je ta da prikupljamo polovan nameštaj koji držimo u jednoj velikoj prostoriji u hali, a svako kome nešto treba, tu dođe i uzme. U proteklih godinu i po dana smo imali isporuke na više od 100 adresa u celoj opštini. Čak nam i sami proizvođači poklanjaju potpuno nov nameštaj. Takođe, uz podršku privatnih firmi i građana napravili smo krov jednoj porodici, a prošle godine smo našem meštaninu Zoranu Dudašu, kom je za pola sata izgorela cela kuća sa pomoćnim objektima, u kojima je imao mesarsku i tesarsku radionicu, uspeli da kupimo njegovoj porodici veću i kvalitetniju kuću – zaključuje Pašo.

Tekst i foto: Lea Radlovački

Dok se držimo Boga, biće i nas

U Ruskom Krsturu je osnovana parohija 1751. godine, svega šest godina po nastanku sela, a ubrzo potom otvorena je i prva škola. Kao centar grkokatolika i svih Rusina, ovo mesto je svojevrsni simbol težnje da se „ostane ono što se jeste“, odnosno hrišćanstvu kao izvornoj veri.

– Naša današnja crkva svetog oca Nikolaja izgrađena je 1784. godine, a ikonostas nam je oslikao čuveni Arsenije Teodorović Pantasić – priča nam otac Vladislav Varga, dok sedimo u parohnom domu koji slovi za jedno od najlepših zdanja u Ruskom Krsturu. – Mi imamo i čuvenu Vodicu, koje su hodočasničko mesto, gde je 1859. podignuta crkva, jer se od 1817. drži da je tamo bila posebna pojava Marije, majke Božje. Od tada je bilo mnogo isceljenja i ozdravljenja, a i dan-danas ljudi doživljavaju neko olakšanje i smirenje kad tamo odu. Dokle god je Vodice, biće i nas, ili drugim rečima, dokle god se držimo Boga, biće i nas.

Vodice jesu mesto koje smiruje um i puni pluća, a budući da ga posećuje veliki broj vernika, u toku je izgradnja kompleksa „Emaus“, koji će služiti za realizovanje različitih verskih, humanitarnih i društvenih aktivnosti.