DNEVNIK U PADEJU Okruženi bogatom vodom i zemljom, al’ džaba

Kakvo god vreme da vas dočeka u ovom selu (a zaista možemo da kažemo da nas je dočekala jesen, jer smo za sobom ostavili Novi Sad u proleću), ne možete da ne primetite sve lepote koje se u njemu i oko njega nalaze – od Tise (koja je ozbiljno „nadošla”), kaštela (jednog u centru i jednog van sela), dve crkve i starih bogatih kuća, kao i firmi koje su mahom ugašene i opiru se zubu sadašnjosti, te ponosito podsećaju kako su nekad vrvele od života.

– Pre 20 godina u Padeju je radilo 150 ljudi dole na imanju, u „Menti” je bilo njih 300, „Zlatica” je zapošljavala 180 naših meštana, a čak su dolazili i sa strane – priseća se predsednik Saveta Mesne zajednice Padej Tibor Nađ, s kojim sedimo u velelepnoj građevini usred centra, a koju je sazidao nekadašnji plemić Georgije ot Divan. – A  tek što je bilo posla u Kikindi, Čoki... Sad je sve jako slabo, na imanju više nema ni 15 zaposlenih, a obrađuju istu površinu. Danas nam mnogo znači Ada, jer 70 odsto naših ljudi tamo radi. Imamo više od 300 meštana na birou, toliko penzionera i još toliko je onih koji su na radu u inostranstvu.

Na spavanju u Padeju ima do 1.500 duša u aktivnih 1.200 domaćinstava. Prema rečima našeg domaćina, osvrćući se na situaciju u lokalnoj osmoletki, u njegovo vreme (šezdesetih godina) bilo je više od 500 đaka, a danas ih je jedva 113. Deca i dalje pohađaju školu dvojezično, s tim da je Mađara skoro triput više od Srba. A nakon završene osnovne škole mladi „begaju” za Adu, Kikindu il’ Čoku, potom u Suboticu il’ Novi Sad, a onda gde ih potraga za boljim životom odvede.

– Imamo više od sto kuća koje nisu za stanovanje, dok one koje su redovne i za stanovanje, te su i na prodaju. Cene su porasle i to zbog državnog projekta za kupovinu kuća za mlade bračne parove. Recimo, ona koja je koštala do 3.000 dinara, sad je i do 15.000. Deluje da to nisu realne cene, ali u stvari jesu, jer čovek ne mora ispočetka da zida kuću, kad bi morao, tek bi onda video koliko to sve košta!

U poslednje vreme Padej je postao utočište brojnim Rusima, tačnije, čak sedam porodica se tu doselilo, dok ima i mladih parova koji su prodali svoje stanove u Beogradu i vratili se u postojbinu na severu Banata.

– Mesto kao mesto je lepo i tiho za stanovanje, nema ništa loše među ljudima, svađe, krađe, da kucnem u drvo. Za nabavku imamo tri prodavnice mešovite robe, tu nam je Ada, ona je najveća dobit, kao i most preko Tise, kuda ste došli – veli Nađ i dodaje kako je po izgradnji mosta ukinuta skela koja je prevozila Banaćane i Bačvane od Ade do Padeja i obrnuto. – Petoro-šestoro naših ljudi su radili nedaleko od skele u Adi, pa im je tako bilo bliže da dođu do posla, ali direktori i poslodavci plaćaju putne troškove, pa naši meštani komotno mogu da idu kolima na posao. Znate, mnogo košta održavanje skele, sajla je već tad, pre osam godina, bila 400.000 dinara, a 600.000 je bila registracija.

Sad Tisa služi samo za odmor i rekreaciju. Uz nju se mogu naći načičkane vikendice, pažljivo izgrađene da mogu da odolevaju nepredvidivoj reci, dok se iza njih prostiru njive i pašnjaci, kao i letnjikovac Šulha Vebera, koji je izgrađen bezmalo pre 200 godina, a odakle se prostire padejska panorama, kao veza između zemlje i neba.

– Nekad smo imali i na hiljade hektara pod vinovom lozom, sad nema nijednog čokota. Osim klasičnog ratarenja, imamo samo jednog meštanina koji se bavi voćarstvom i to uzgaja jabuke i kruške – dodaje naš domaćin. – Dok je lepo vreme, do kraja maja, sve je zeleno na slatini u blizini sela, i posle kad krenu toplote, za deset dana sve kompletno požuti. Specifično je tu zemljište. Ranije je bilo dosta kamilice, a možda ćemo je i ove godine imati jer je bilo dosta kiše, 150 litara je palo, a prošle godine samo 30. Ako bude i u aprilu i maju kišovito, ako se obistine prognoze, onda će biti dobro.

Premda žive uz bogatu vodu, ribarenje ne prevazilazi granice „upecaš – poljubiš – vratiš”, dok im je lov praktično na izdahu. Ranije su brojali više od 120 lovaca, sad ih u selu jedva ima dvadesetak. A divljači i izazova je sve manje jer je broj štetočina u porastu. A dok ne počne sezona, odnosno dok ne počnu da „pucketaju” po atarima, usput možete videti pokojeg fazana kako se šepuri uz drum i želi vam dobrodošlicu u Padej.

Tekst i foto:  Lea Radlovački