DNEVNIK U ČANTAVIRU Sve prednosti života na selu
„Ima u Čantaviru, čini se, jedno nepisano pravilo - biciklista raznih uzrasta najviše ima na ulici čak i kad je najveći pljusak! A da ste u selu kom pretežno žive Mađari, potpuno je jasno bez obzira na to iz kog pravca ste ušli u ovo mesto.
Guste krošnje kojima ne prete testere, uredno pokošeni travnjaci ispred kuća, sređen centar bez smeća, fasade bez grafita i poruka mržnje, samo su neki od detalja koji ostavljaju lep utisak na posetioca i čine da se osećate dobro, čak i kad oblaci rade protiv vas.
- Volim da skrenem pažnju da treba više da se ceni život na selu, naročito kad je grad blizu, a i kod nas nema kriminala, možda neko ukrade nekome dve kokoške, šunku, ali nemamo ni narkomane, migrante, problem sa lopovima - priča nam predsednik Saveta Mesne zajednice Čantavir Atila Đuričin, svestan toga da, koliko god da je negde nešto dobro, ljudi uvek znaju da budu nezadovoljni. - Prednosti života kod nas je i ta što se deca još igraju zajedno, na ulici... Imamo jedan park na ostrvu „CoolTour” koji se razvija uz pomoć svih privrednika koji su stali iza mene, pomažu da se tamo sade drva, prave mostovi, basket teren, klupe, okolo je ta rečica Čik i super je stvar za decu, za porodična okupljanja, sport, sve...
Premda je nekad bilo oko 10.000 stanovnika u Čantaviru, a danas jedva 5.500, u prvi razred osnovne škole uspeju da se formiraju i po tri odeljenja od oko 70 đaka.
- Dobra vest je da su se zahvaljajući snažnoj privredi i poljoprivredi porodice počele vraćati iz inostranstva, jer sad imaju mogućnost da se ovde zaposle, zarade, na svom su, imaju dvorišta, imaju sve ono što tamo gde su otišli nemaju, niti će ikad imati - kaže naš sagovornik, navodeći da im je priliv stanovnika doveo i do dupliranja cena nekretnina. - Nije slučajno što smo pogodni za uspešnu poljoprivredu i privredu. Čantavir je sa poljoprivrednog aspekta, naročito stočarstva, veoma jak i ima najveći broj muznih krava po broju stanovnika, a i svinjarstvo je uvek bilo zastupljeno. Blizina auto-puta nam mnogo znači, pa tako nam i privredna grana privlači radnu snagu i iz okolnih mesta.
I dok se mlađi okupljaju na sportovima i folkloru, stariji se najviše druže nedeljom u crkvi ili kad imaju fudbalsku utakmicu, jer, kako kaže predsednik Saveta, Čantavirci mnogo rade, pa su umorni za druženja po kafanama.
Inače, Čantavir je deo opštine Subotica, ali je do sredine ’60-ih bio centar opštine i voleli bi da im se taj status vrati. Međutim, svesni su da im to trenutno nije prioritet, pa za ostvarivanje važnijih ciljeva, gledaju kako da koketiraju sa svojom lokalnom samoupravom i obezbede sve što je meštanima neophodno za bolji i zdraviji život na selu.
- Poslednjih deset godina se skoro ništa nije radilo u Čantaviru, bar što se tiče infrastrukture, dok smo tokom poslednje dve godine napravili velike korake. Izgradili smo parking i uredili centar. Međutim, u selu oko 60 odsto ulica nema asfalt, pa ćemo gledati da to rešimo, a imam utisak da idemo u dobrom smeru - ističe Đuričin.
Takođe, meštani Čantavira, bar jednog dela, pravi su srećnici što su postali deo projekta „Čista Srbija”, te će, nadaju se, u što skorijem periodu dobiti kanalizaciju sa prečistačem, a plan je da, kad će im već raskopavati selo, zamene i vodovodne cevi, budući da su dotrajale a imaju ispravnu pijaću vodu.
Lea Radlovački
Foto: V. Fifa
Lekovi mesečno koštaju kao 220 kila žita
Iako je navikao na skromnost, bez potrebe da živi na „visokoj nozi kao roda”, Ištvan Modar (72) nakon višedecenijskog radnog veka kao konobar u menzi Zemljoradničke zadruge i dočekane penzije, sada jedva krpi kraj s krajem. Kako kaže, mesečno potroši samo oko 4.000 dinara na lekove, upoređujući da za taj novac može da kupi 220 kilograma žita, svakako da ne uspeva ništa da uštedi, a kad ga prodavnice zovu da mu prodaju jorgane, jastuke i razne prekrivače, mora da se ubeđuje da nije u prilici da sebi priušti takav trošak.
- Loše se živi, dinar ide dole i nema toliku vrednost, sve manje možemo da kupimo za te pare - navodi deda Ištvan, koji je nekad uzgajao stotine zečeva, a sad ih ima svega desetak. - Penzija mi je 25.000 dinara, a pre deset godina bila je 16.800 dinara. Ali, tada sam od jedne crvene mogao kupiti i na pijaci i u prodavnici, a sad mi za sve to treba bar četiri hiljade...
A Čantavir kakav je? Pa, nekad je bio lepši, priseća se naš sagovornik, ali, kako kaže, lepše su bile i godine, a bio je i mlađi.