ДНЕВНИК У ЧАНТАВИРУ Све предности живота на селу
„Има у Чантавиру, чини се, једно неписано правило - бициклиста разних узраста највише има на улици чак и кад је највећи пљусак! А да сте у селу ком претежно живе Мађари, потпуно је јасно без обзира на то из ког правца сте ушли у ово место.
Густе крошње којима не прете тестере, уредно покошени травњаци испред кућа, сређен центар без смећа, фасаде без графита и порука мржње, само су неки од детаља који остављају леп утисак на посетиоца и чине да се осећате добро, чак и кад облаци раде против вас.
- Волим да скренем пажњу да треба више да се цени живот на селу, нарочито кад је град близу, а и код нас нема криминала, можда неко украде некоме две кокошке, шунку, али немамо ни наркомане, мигранте, проблем са лоповима - прича нам председник Савета Месне заједнице Чантавир Атила Ђуричин, свестан тога да, колико год да је негде нешто добро, људи увек знају да буду незадовољни. - Предности живота код нас је и та што се деца још играју заједно, на улици... Имамо један парк на острву „ЦоолТоур” који се развија уз помоћ свих привредника који су стали иза мене, помажу да се тамо саде дрва, праве мостови, баскет терен, клупе, около је та речица Чик и супер је ствар за децу, за породична окупљања, спорт, све...
Премда је некад било око 10.000 становника у Чантавиру, а данас једва 5.500, у први разред основне школе успеју да се формирају и по три одељења од око 70 ђака.
- Добра вест је да су се захваљајући снажној привреди и пољопривреди породице почеле враћати из иностранства, јер сад имају могућност да се овде запосле, зараде, на свом су, имају дворишта, имају све оно што тамо где су отишли немају, нити ће икад имати - каже наш саговорник, наводећи да им је прилив становника довео и до дуплирања цена некретнина. - Није случајно што смо погодни за успешну пољопривреду и привреду. Чантавир је са пољопривредног аспекта, нарочито сточарства, веома јак и има највећи број музних крава по броју становника, а и свињарство је увек било заступљено. Близина ауто-пута нам много значи, па тако нам и привредна грана привлачи радну снагу и из околних места.
И док се млађи окупљају на спортовима и фолклору, старији се највише друже недељом у цркви или кад имају фудбалску утакмицу, јер, како каже председник Савета, Чантавирци много раде, па су уморни за дружења по кафанама.
Иначе, Чантавир је део општине Суботица, али је до средине ’60-их био центар општине и волели би да им се тај статус врати. Међутим, свесни су да им то тренутно није приоритет, па за остваривање важнијих циљева, гледају како да кокетирају са својом локалном самоуправом и обезбеде све што је мештанима неопходно за бољи и здравији живот на селу.
- Последњих десет година се скоро ништа није радило у Чантавиру, бар што се тиче инфраструктуре, док смо током последње две године направили велике кораке. Изградили смо паркинг и уредили центар. Међутим, у селу око 60 одсто улица нема асфалт, па ћемо гледати да то решимо, а имам утисак да идемо у добром смеру - истиче Ђуричин.
Такође, мештани Чантавира, бар једног дела, прави су срећници што су постали део пројекта „Чиста Србија”, те ће, надају се, у што скоријем периоду добити канализацију са пречистачем, а план је да, кад ће им већ раскопавати село, замене и водоводне цеви, будући да су дотрајале а имају исправну пијаћу воду.
Леа Радловачки
Фото: В. Фифа
Лекови месечно коштају као 220 кила жита
Иако је навикао на скромност, без потребе да живи на „високој нози као рода”, Иштван Модар (72) након вишедеценијског радног века као конобар у мензи Земљорадничке задруге и дочекане пензије, сада једва крпи крај с крајем. Како каже, месечно потроши само око 4.000 динара на лекове, упоређујући да за тај новац може да купи 220 килограма жита, свакако да не успева ништа да уштеди, а кад га продавнице зову да му продају јоргане, јастуке и разне прекриваче, мора да се убеђује да није у прилици да себи приушти такав трошак.
- Лоше се живи, динар иде доле и нема толику вредност, све мање можемо да купимо за те паре - наводи деда Иштван, који је некад узгајао стотине зечева, а сад их има свега десетак. - Пензија ми је 25.000 динара, а пре десет година била је 16.800 динара. Али, тада сам од једне црвене могао купити и на пијаци и у продавници, а сад ми за све то треба бар четири хиљаде...
А Чантавир какав је? Па, некад је био лепши, присећа се наш саговорник, али, како каже, лепше су биле и године, а био је и млађи.