“DNEVNIK” U BAVANIŠTU: Mesto čuva poljoprivreda i lekovito bilje
KOVIN: Bavanište, selo kovinske opštine, poljoprivredni je kraj koji je još iz vremena bivše Jugoslavije bilo je poznato po proizvodnji lekovitog bilja. Ovo banatsko mesto i dalje mahom živi od poljoprivrede, najviše ratarstva, manje voćarstva.
O životu u selu za “Dnevnik” je govorio predsednik Saveta mesne zajednice Bavanište Žikica Krstić kog smo sreli u centru u šetnji sa jorkširskim terijerom Ami, koja je njegov verni pratilac.
– Od 2017. godine sam predsednik Mesne zajednice, kada je selo dobilo i vodovod, imamo i fabriku vode, prošle godine je napravljena i obilaznica te nam je sada dosta smanjen saobraćaj kroz selo, a najveći problem je kanalizacija – kaže Krstić.
On kaže da su planovi i želje za selo velike, a stvarnost je drugo, mada se radi.
– Ostalo nam je da se asfaltira još 2,5 kilometra ulica, prošle i pretprošle godine je već urađeno 4,5 kilometra. Prema obilaznici svi su prilazi asfaltirani. Kada pitate meštane oni na prvom mestu ističu da je neophodna kanalizacija i deponija, koja nije problem samo u našem selu, već svuda – kaže Krstić.
Selo broji 6.300 stanovnika. Iako su nam neki meštani rekli da je nekada brojalo i duplo više, predsednik Mesne zajednice tvrdi da to nije istina i da je u najbolje vreme brojalo 8.000, najviše 9.000 stanovnika.
– Jeste bilo najveće selo u južnom Banatu, ali nikada nije bilo duplo više stanovnika nego danas – napominje Krstić.
Imaju osmogodišnju školu sa vrtićem, mada je sve manje dece. Ipak, kako kaže Krstić, razredi su popunjeni i dece je dovoljno. Kao i drugim selima Vojvodine, sve je više praznih kuća, selo se bavi ratarskim kulturama, ali ima i zasada lekovitog bilja, među kojima su i Krstićevi.
Selo ima i ambulantu u kojoj najviše nedostaju lekari nedeljom, te stanovnici sela idu u Kovin, koji je udaljen 11 kilometara. Iduće godine će rešiti i taj problem, tvrdi predsednik Mesne zajednice, kada dozvole zapošljavanje u zdravstvu.
Selo ima vrlo malo nezaposlenih, tvrdi Krstić, otvorena je jedna fabrika u Kovinu, a u planu je otvaranje još jedne, te potražnja posla neće biti problem.
– Bavanište gravitira prema Pančevu i Beogradu kada je posao u pitanju. Svakako je dobrostojeće selo, ima 15.000 hektara obradive površine, dok je državnog zemljišta oko 200, 300 hektara, što nije puno. Bavanište je još u Jugoslaviji bilo poznato po lekovitom bilju, a ono se gaji i sada – kaže Krstić i dodaje da su poznati i po manifestacijama “Dani ćirilice” koji se održavaju u maju, ali i Velikogospojinskim danima.
Selo nema mesni samodoprinos, već se finansira iz buyeta lokalne samouprave.
– Imamo želje koje oni odobravaju. Tako smo za iduću godinu planirali fontanu, takođe smo tražili kandelabere u parku, ali i da se napravi kapela na groblju, koju nemamo – ističe Krstić. – U planu je takođe i izgradnja sportske hale, što uskoro uočekujemo, ali treba i škola da se renovira. Urađen je projekat, samo treba da se počne sa radovima.
Lepo se živelo pre, ali i sada je lepo, prema Krstićevim rečima, zavisi koga pitate. Jer osim što je na čelu opštine, i sam gaji lekovito bilje i to na osam hektara.
– Meni je sada lepše, jer su veće mogućnosti da se zaradi ako čovek želi da radi, u odnosu na neki raniji period – ocenjuje predsednik Saveta MZ Bavanište, koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom lekovitog bilja.
On gaji mentu, melisu, bosiljak na osam hektara, a pošto je velika proizvodnja, u planu ima i gradnju dve sušare.
Čuveni meštani Bavaništa
Predsednik Saveta mesne zajednice Žikica Krstić tvrdi da imaju dosta čuvenih meštana, među kojima je i proslavljeni odbojkaški trener Jovica Cvetković.
– Aleksandar Saša Vladisavljev je takođe iz Bavaništa, trener “Crvene zvezde” i pomoćni trener svetskih šampionki u odbojci. Iz Bavaništa je i Desa Petrov, koja je osvojila srebrnu olimpijsku medalju za vreme bivše Jugoslavije – kaže Krstić i napominje da je Bavanište i poznato kao odbojkaško selo i klub je u prvoj B ligi.
– Otkupljivači su mi “Bilje Borča” iz Beograda, ljima predajem robu, a oni sve izvoze za Nemačku. Prošle godine sam isporučio 15 tona mente i od tog posla danas može da se živi u Srbiji. Proizvođača je sve više, ali je onda manja cena, za mene je bolje kad je obrnuta situacija – kaže kroz smeh Krstić. -Prošla godina je bila loša, jer je bila velika suša, a bilju je potrebna kiša. Potrebni su naravno i zalivni sistemi. Da je prošla godina bila kišna prinos bi bio i 25 tona, ali opet sam dobio dobru cenu, samim tim i dobru zaradu.
M. Stakić
Foto: R. Hayić
Žikica Krstić sa svojim ljubimcem Ami
