„Dnevnik” na licu mesta: Život na tromeđi postao noćna mora

U Majdanu i Rabeu gotovo da nema prazne kuće u koju migranti nisu ušli i devastirali, a zagorčavaju život u Banatskom Aranđelovu i drugim mestima.

Idući prema tromeđi u petak, primetno je bilo prisustvo policije, kako iz Novog Kneževca i PU Kikinda, tako i Granične policije i Žandarmerije. Bilo je u poslednje vreme i više akcija u kojima su stotine migranata odavde autobusima prevoženi u prihvatni centar u Preševo. Prethodna takva akcija sprovedena je prošlog petka (29.januara), kada je prema rečima šefice Mesne kancelarije u Majdanu, Verice Vaš, otpremljeno 193 migranata.

- Ovo je bila četvrta akcija nadležnih državnih organa na uklanjanju migranta iz našeg sela, ali se oni stalno vraćaju, najviše zbog blizine rumunske granice. Pre neki dan jaku maglu su koristili da pređu granicu, pa se i zbog toga se smanjio broj na stotinak, koliko uspevamo da ih prebrojimo, ali najčešće ih je oko 300, u jednom talasu bilo je i preko 700 - kaže Verica Vaš.

Migranti u Majdanu i okolini žive svoj život, u kućama u koje upadnu borave kao da su njihove, ali ih ne čuvaju nego češće pričine kakvu  štetu. Zbog požara izazvanih u kućama gde su boravili migranti u Majdanu su u četiri navrata morali da intervenišu vatrogasci iz Novog Kneževca, u Rabeu je bilo i namernog izazivanja požra, a bilo je dosta i manjih koje su gasili sami meštani.  

- Skoro svaku kuću koja je ostala prazna iz nekih razloga, zaposeli su migranti. U Majdanu i Rabeu je ukupno oko 180 stanovnika, pa je gotovo uvek više migranata nego nas. Slabo sa njim komuniciramo, uglavnom na engleskom a neki koji duže borave u Srbiji u prihvatnim centrima znaju nešto i srpski - priča Verica Vaš, napominjući da su ređi pokušaji za prelazak mađarske granice na tlo EU kod Rabea zbog ograde, već je izbegavaju i zaobilaze preko rumunske granice, jer se ograda završava na tromeđi.            

U selima više migranata nego meštana

Prisustvo velikog broja migranata opterećuje svakodnevicu žitelja naselja na severu Banata uz granicu naše zemlje na tromeđi sa susedima iz Evropske unije. U pojedinim naseljima, kao što su Majdan i Rabe, gde mahom žive pripadnicim mađarske nacionalne manjine, već godinama migranata iz Maroka, Avganistana i drugih zemalja ima znatno više nego domicilnog stanovništva.

Kuća pokojne Borbale Sabo na prvi pogled sa ulice izgleda dobro, ali kada se kroči unutra, čovek da ne poveruje, šta su za relativno kratko vreme nezvani gosti za sobom ostavili, od  kada je 1.oktobra vlasnica Borbala Sabo preminula. Naslednik Jožef Nađ iz Kanjiže je ispričao da su neke stvari posle smrti rođake odneli, kuća je bila zaključana, ali su migranti u nju upali. Gizela Domonkoš pokazuje letak na ulaznoj kapiji ispisan na arapskom, da ulaz nije dozvoljen, međutim, na upozorenja na ovoj i drugim kućama, migranti se ne obaziru.

Jednom od meštana poštar je upravo doneo rešenje nadležnog Osnovnog javnog tužilaštva Kikinda, da se odbacuje krivična prijava protiv NN lica za pričinjenu štetu, prijavljenu policiji posle upada migranata. Šandor Šiveg tvrdi da je u Majdanu pravi haos, uverava da su migranti zaposedali, boravili ili još uvek borave u čak 60 kuća u selu.

- Samo pogledajte, na nekim kućama nema vrata i prozora, sve je upropašćeno. Migranti su kod nas već pet-šest godina, jedni odu, drugi dođu. Eto, kod mene u komšiluku porodica je otišla za Suboticu, oni su obili kuću i ušli. Oni su tu kao kod kuće, odomaće se brzo, šetaju kroz selo, idu u snabdevanje pa se nekada ispred prodavnice nađe ođednom i njih pedesetak. U prodavnici svakog dana donose 350 vekni hleba, nekada i više, što je najbolji pokazatelj da je prisutan veliki broj migranata - veli Šiveg.

Naiđe Radovan Lazić, koji živi u zadnjoj kući na kraj sela, prvoj do granice sa Rumunijom, a veli da nema mira ni u toku dana ni noću. On veli da je policija prisutna i kvalitetno radi svoj posao, ali ne može stići pred svaku kuću jer je migranata mnogo.

- Migranti upropaštavaju i pale kuće, zatiru naša sela Majdan, Rabe, Banatsko Aranđelovo, Podlokanj i Siget. Velika su nam pretnja i opasnost. Više puta život mi je visio o koncu jer sam bio napadnut velikim bodežom i vilama, od strane migranata iz Maroka. Bilo ih je 25 u komšijskoj kući, gde su još tragovi vila koji, su nasrnuli i hteli da probodu. Neke sam isprepucao, isterao iz kuće komšije Lajoša Abrahama kao ovlašćeni kućepazitelj. Moja kuća je uz granicu i nasrću zbog toga jer im strateški odgovara da je zauzmu, pa stalno nasrću. Drvena palica je uz mene danju i noću da mogu da se branim, spavamo sa sekirama pored kreveta, budimo se često uz noćne more.  Ne mogu da razumem da se dopušta da nam migranti uništavaju, pale kuće i zatiru nasleđe ovog dela Vojvodine. Nisu to zaslužili ni Mađari, ni Srbi koji ovde žive. Ručno vezene stolnjake koje su naše vredne Mađarice izrađivale danima i mesecima našao sam spaljene i zgažene, Svakodnevno gledam migrante kako vrše nuždu na lokalitetu drevnog manastira Oroslamoš iz 11.veka. Monasi su nekada upućivali tople molitve za ovo selo i to što se događa nisu zaslužili. Ja svoju vlast poštujem i volim, ali nije u redu da čovek ne može da ode na nekoliko sati do Novog Kneževca iz bojazni da će mu grupa migranata upasti u kuću - ogorčen je Radovan Lazić.

Migrantima povremeno povremeno podršku i pružaju pojedine nevladine organizacije, dolazili su prethodnih dana i predstavnici Lekara bez granica, sa ciljem da pomognu i migrantima i meštanima. Međutim, meštani Majdana su uvereni da takva podrška na ovaj teren samo privlači migrante koji im zagorčavaju život.   

Tekst i foto: Milorad Mitrović