„Дневник” на лицу места: Живот на тромеђи постао ноћна мора

У Мајдану и Рабеу готово да нема празне куће у коју мигранти нису ушли и девастирали, а загорчавају живот у Банатском Аранђелову и другим местима.

Идући према тромеђи у петак, приметно је било присуство полиције, како из Новог Кнежевца и ПУ Кикинда, тако и Граничне полиције и Жандармерије. Било је у последње време и више акција у којима су стотине миграната одавде аутобусима превожени у прихватни центар у Прешево. Prеthodna таква акција спроведена је прошлог петка (29.јануара), када је према речима шефице Месне канцеларије у Мајдану, Верице Ваш, отпремљено 193 миграната.

- Ово је била четврта акција надлежних државних органа на уклањању мигранта из нашег села, али се они стално враћају, највише због близине румунске границе. Пре неки дан јаку маглу су користили да пређу границу, па се и због тога се смањио број на стотинак, колико успевамо да их пребројимо, али најчешће их је око 300, у једном таласу било је и преко 700 - каже Верица Ваш.

Мигранти у Мајдану и околини живе свој живот, у кућама у које упадну бораве као да су њихове, али их не чувају него чешће причине какву  штету. Због пожара изазваних у кућама где су боравили мигранти у Мајдану су у четири наврата морали да интервенишу ватрогасци из Новог Кнежевца, у Рабеу је било и намерног изазивања пожра, а било је доста и мањих које су гасили сами мештани.  

- Скоро сваку кућу која је остала празна из неких разлога, запосели су мигранти. У Мајдану и Рабеу је укупно око 180 становника, па је готово увек више миграната него нас. Слабо са њим комуницирамо, углавном на енглеском а неки који дуже бораве у Србији у прихватним центрима знају нешто и српски - прича Верица Ваш, напомињући да су ређи покушаји за прелазак мађарске границе на тло ЕУ код Рабеа због ограде, већ је избегавају и заобилазе преко румунске границе, јер се ограда завршава на тромеђи.            

У селима више миграната него мештана

Присуство великог броја миграната оптерећује свакодневицу житеља насеља на северу Баната уз границу наше земље на тромеђи са суседима из Европске уније. У појединим насељима, као што су Мајдан и Рабе, где махом живе припадницим мађарске националне мањине, већ годинама миграната из Марока, Авганистана и других земаља има знатно више него домицилног становништва.

Кућа покојне Борбале Сабо на први поглед са улице изгледа добро, али када се крочи унутра, човек да не поверује, шта су за релативно кратко време незвани гости за собом оставили, од  када је 1.октобра власница Борбала Сабо преминула. Наследник Јожеф Нађ из Кањиже је испричао да су неке ствари после смрти рођаке однели, кућа је била закључана, али су мигранти у њу упали. Гизела Домонкош показује летак на улазној капији исписан на арапском, да улаз није дозвољен, међутим, на упозорења на овој и другим кућама, мигранти се не обазиру.

Једном од мештана поштар је управо донео решење надлежног Основног јавног тужилаштва Кикинда, да се одбацује кривична пријава против NN лица за причињену штету, пријављену полицији после упада миграната. Шандор Шивег тврди да је у Мајдану прави хаос, уверава да су мигранти запоседали, боравили или још увек бораве у чак 60 кућа у селу.

- Само погледајте, на неким кућама нема врата и прозора, све је упропашћено. Мигранти су код нас већ пет-шест година, једни оду, други дођу. Ето, код мене у комшилуку породица је отишла за Суботицу, они су обили кућу и ушли. Они су ту као код куће, одомаће се брзо, шетају кроз село, иду у снабдевање па се некада испред продавнице нађе ођедном и њих педесетак. У продавници сваког дана доносе 350 векни хлеба, некада и више, што је најбољи показатељ да је присутан велики број миграната - вели Шивег.

Наиђе Радован Лазић, који живи у задњој кући на крај села, првој до границе са Румунијом, а вели да нема мира ни у току дана ни ноћу. Он вели да је полиција присутна и квалитетно ради свој посао, али не може стићи пред сваку кућу јер је миграната много.

- Мигранти упропаштавају и пале куће, затиру наша села Мајдан, Рабе, Банатско Аранђелово, Подлокањ и Сигет. Велика су нам претња и опасност. Више пута живот ми је висио о концу јер сам био нападнут великим бодежом и вилама, од стране миграната из Марока. Било их је 25 у комшијској кући, где су још трагови вила који, су насрнули и хтели да прободу. Неке сам испрепуцао, истерао из куће комшије Лајоша Абрахама као овлашћени кућепазитељ. Моја кућа је уз границу и насрћу због тога јер им стратешки одговара да је заузму, па стално насрћу. Дрвена палица је уз мене дању и ноћу да могу да се браним, спавамо са секирама поред кревета, будимо се често уз ноћне море.  Не могу да разумем да се допушта да нам мигранти уништавају, пале куће и затиру наслеђе овог дела Војводине. Нису то заслужили ни Мађари, ни Срби који овде живе. Ручно везене столњаке које су наше вредне Мађарице израђивале данима и месецима нашао сам спаљене и згажене, Свакодневно гледам мигранте како врше нужду на локалитету древног манастира Оросламош из 11.века. Монаси су некада упућивали топле молитве за ово село и то што се догађа нису заслужили. Ја своју власт поштујем и волим, али није у реду да човек не може да оде на неколико сати до Новог Кнежевца из бојазни да ће му група миграната упасти у кућу - огорчен је Радован Лазић.

Мигрантима повремено повремено подршку и пружају поједине невладине организације, долазили су prеthodnih дана и представници Лекара без граница, са циљем да помогну и мигрантима и мештанима. Међутим, мештани Мајдана су уверени да таква подршка на овај терен само привлачи мигранте који им загорчавају живот.   

Текст и фото: Милорад Митровић